Пред Новосађанима прва Јовановићева „Сеоба Срба”

Музеј Војводине, 169. година од оснивања, обележиће данас (среда) на посебан начин. Тачно у подне у седишту музеја, у Дунавској 35, биће отворена јединствена изложба, која ће садржати само један експонат

 –  чувену слику Паје Јовановића „Сеоба Срба“. Реч је о делу које се чува у Народном музеју у Панчеву и које се, како каже директорка Музеја Војводине др Агнеш Озер, ретко излаже изван њега, па је утолико ово заиста нарочита прилика да се види. Новосађани и посетиоци са стране моћи ће да је погледају у Музеју Војводине кратко, свега до 13. новембра.

– У овој пређубиларној години, у сарадњи са панчевачким Народним музејом, припремили смо као поклон посетиоцима изложбу слике „Сеоба Срба“ Паје Јовановића, те националне иконе српског народа – каже Агнеш Озер за „Дневник”. – Излажемо је на кратко време и то је једниствена прилика да се види. То је заиста посебна слика. Постоје две варијанте, од којих ћемо ми изложити ову из Панчева. Том изложбом Паје Јовановића ми практично улазимо у јубиларну годину музеја Војводине, када се навршава и шест деценија од смрти великог сликара.

„Сеоба Срба“, коју ће Новосађани од данас моћи да виде у Музеју Војводине, јесте прва верзија, она која је Паји Јовановићу у ствари послужила као предложак за платно огромних димензија, које се данас налази у свечаној сали Патријаршије Српске православне цркве у Београду, а пуних 45 година од настанка красила је зид трпезарије у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, где је столовао њен наручилац. Чувени сликар је, наиме, ову композицију урадио по наруyбини патријарха Георгија Бранковића и требало је да буде изложена на Миленијумској изложби у Будимпешти поводом хиљадугодишњице мађарске државе 1896. године, али она тамо никад није стигла. По жељи патријарха Бранковића, слика је требало да осликава политичке и историјске прилике у прошлости српског народа, а уједно и да буде одговор одређеним угарским претензијама.

Рад на „Сеоби Срба” Јовановић је започео 1895, што је тадашња штампа с великом пажњом пратила. Новине су писале да је то „живи комад српске културне историје и етнографије са кога ће се читати не само српска историја и вјештина српског уметника него и његово познавање свега тадашњег живота српског народа“.

У оквиру припрема за рад Паја Јовановић је неколико месеци обилазио фрушкогорске манастире са Иларионом Руварцем, тражећи у ономе што те светиње чувају као црквено, уметничко и историјско благо, уметничке предлошке за слику. Када је завршио прву верзију, патријарх Бранковић је имао низ примедби. Између осталог, замерио је Јовановићу што је у први план ставио овце, не негирајући да је са народом и патријахом ишла и стока, али не у првим редовима. Једна од примедби односила се и на лик голобрадог младића који води патријарховог коња, а који је по патријарху Бранковићу био исувише безазлен, па му је Јовановић, у верзији која се чува у Патријашији, на раме ставио пушку и одважније држање. Уместо жене с дететом , која је била на првобитној слици, насликао је војника перјаника, а верном патријарховом пратиоцу Исаију Ђаковићу, благо нагнутом ка патријарху, ставио је у руке Леополодову привилегију, која је доказ да су Срби дошли на основу позива у ове крајеве. Исправке су успориле рад и утицале на то да у Пешту на Миленијумску изложбу буде послата друга Јовановићева слика - „Вршачки триптих“.

Прву верзију слике усташе су 1941. године исекле из рама, пресавиле и однеле у Загреб, где и остало похарано уметничко благо из Сремских Карловаца и фрушкогорских манастира. После рата је захваљујући академику и тадашњем директору музеја СПЦ Радославу Грујићу враћена, али у Београд. Неко време је била у Народном музеју, а педесетих година постала је саставни део фундуса Музеја СПЦ у Патријаршији. Пре нешто више од 10 година је рестаурирана и конзервирана. Тај посао обавио је сликар-конзерватор Народног музеја Јован Пантић, коме то није једино дело Паје Јовановића на чијиј конзервацији је радио.

Осим излагања ове култне слике, Музеј Војводине је за свој празник припремио још једну изложбу. „Иза брда и долина“ назив је поставке о три века досељавања Словака у Војводину и њиховом животу у такозваној њиховој доњој домовини, која ће бити отворена сутра у 13 сати. Прослава дана Музеја Војводине наставља се у згради некадашњег музеја социјалистичке револуције, који је сада под окриљем Музеја Војводине, у Дунавској 37. Тамо је предвиђен у 20 сати yез концерт квартета Милана Петровића.

З. Милосављевић
 

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести