којом је смањен коридор каматних стопа у односу на референтну каматну стопу с плус/минус 2,0 одсто на плус/минус 1,75 одсто.
Та мера ће, како је оцењено, допринети даљој стабилизацији каматних стопа на међубанкарском новчаном тржишту, постепеном смањењу распона између извршне и РЕПО стопе и јачању трансмисије кроз канал каматних стопа.
Одлука Извршног одбора да смањи референтну каматну стопу је опредељена очекиваним ниским инфлаторним притисцима по основу већине домаћих фактора, али и нижим притисцима, како трошковним, тако и оним на страни тражње из међународног окружења.
Централна банка је у 2015. седам пута снижавала референтну каматну стопу – с осам одсто на 4,5, а то је прво смањење РЕПО стопе у 2016. години.
По оцени Извршног одбора НБС-а, све извесније успоравање раста појединих земаља у успону, пре свега Кине, могло би имати негативне ефекте на глобалну тражњу и привредни раст, посебно на брзину опоравка зоне евра, најзначајнијег трговинског партнера Србије. На смањење инфлаторних притисака делује и даљи пад светске цене нафте и других примарних производа и њихов нижи очекивани раст у наредном периоду.
У таквим околностима могуће је и да ће се нормализација монетарне политике ФЕД-а одвијати споријом динамиком него што се претходно очекивало. Осим тога, како се додаје, монетарна политика Европске централне банке додатно је ублажена у децембру, а најављена је и могућност увођења нових експанзивних мера у марту.
Извршни одбор је оценио да ће до умереног раста међугодишње инфлације доћи од средине године и да би она крајем ове године или почетком наредне требало да се врати у границе дозвољеног одступања од циља.
Д. В.
