привидима и претпоставкама - казао је оптужени Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга“, у завршници суђења за путарска предузећа пред Специјалним судом у Београду.
Ниједан сведок, како је навео окривљени бизнисмен, „није рекао ништа што потврђује оптужбе, ниједан доказ, папир, ничег није било“. Исто су у завршним речима истицали и његови браниоци, тражећи ослобађајућу пресуду.
После изнетих завршних речи одбране, суд је заказао за 20. јун објављивање пресуде по оптужници која терети Мирослава Мишковића да је свом сину Марку, власнику фирме „Мера инвест“,саветима помагао да утаји порез, као и да су спорним пословима са Милом Ђурашковићем, власником „Нибенса“, извлачили новац из предузећа за путеве које је у процесу приватизације купио Ђурашковић.
У завршној одбрани, Мирослав Мишковић је навео да се „оптужбе, осим одсуства доказа, косе елементарној логици и да се три године расправља о потпуним апсурдима“, док истовремено трпе његова породица и компанија „Делта холдинг“.
Како је навео окривљени, не само да „није доказана утаја пореза, већ није доказано да је такав порез постојао“. По Мишковићу, у прилог „апсурдности оптужбе“ за наводно извлачење пара из путарских фирми, говори сама чињеница да је у њих Мило Ђурашковић уложио 80 милиона евра, заложивши и сву своју приватну имовину.
Мишковић је рекао да су након покретања процеса, његовој компанији пропали многи послови, да су и њему и Марку одузети пасоши иако је још пре три године за одбрану са слободе, положио јемство у износу од 12 милиона евра, као и да му је под блокадом имовина, „Делтина“ и лична, у вредности 45 милиона евра.
- Највећа увреда је оптужба да сам учио сина да крши закон -рекао је Мишковић.
Током три године трајања процеса, променио је, каже, мишљење да је за Србију најважније да привреда ради.
- Сада мислим да је за будућност Србије најважније да има слободно независно правосуђе, као и безбедност пословања - рекао је Мишковић.
Адвокати одбране Зденко Томановић и Ненад Поповић затражили су ослобађајућу пресуду тврдећи да је Мишковић у свему поступао у оквиру прописаних законских процедура, и да Тужилаштво није доказало наводе оптужнице.
Осврћући се на завршну реч оптужбе којом је затражено да Мирослав Мишковић буде осуђен на укупно 12 година затвора, по оптужбама за помагање у утаји пореза и кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, адвокат Томановић је навео да „Тужилаштво то тражи на основу свог утиска, уверења, мишљења, без доказа, а пати од нетачности и необјективности“.
- Уверење без доказа - напоменуо је Томановић - не може довести до осуђујуће пресуде, јер је доказ мера сваке судске одлуке.
- Путем медија, разним написима и изјавама наше политичке елите обликован је утисак у јавности о кривици Мишковића - оценио је Томановић и додао да је “веома тешко обарати претпоставку кривице“.
Говорећи о оптужби против Мишковића за помагање у утаји пореза, бранилац је изнео став да је „Тужилаштво направило привид да постоји предмет кривичног дела, да постоје радње кривичног дела и претпоставка кривице“.
По речима браниоца, Мишковић је оптужен да је наводно „дао пословне савете свом сину, да његова страна фирма ’Мера’ унесе капитал у домаће правно лице које је основала, и да прода акције стране фирме које су унете у Србију“.
- Све и да је дао те савете, а није, правно је дозвољено саветовати да се акције унесу у Србију и да се те акције касније продају - казао је Томановић.
Суђење Мирославу Мишковићу је, у новембру 2015. године, због његових здравствених проблема, раздвојено од обједињеног поступка, у којем је његов његов син Марко Мишковић у међувремену првостепено осуђен на три и по године затвора за кривично дело пореска утаја, а власник „Нибенса“ Мило Ђурашковић на седам година затвора по оптужбама за злоупотребу положаја одговорног лица и за утају пореза.
Ј. Јаковљевић
Томановић: Ниједан доказ кривице
Адвокат Зденко Томановић изјавио је новинарима да сматра да је с обзиром на стање доказа у предмету „ослобађајућа пресуда једина могућа, јер Тужилаштво није дало ниједан једини доказ којим би поткрепило своју тврдњу да је Мирослав Мишковић извршио кривично дело, а намеће став да се поразумева кривица Мишковића и да је не треба доказивати“.
Упитан да појасни наводе у својој завршној речи, о изјавама политичке елите и обликовању јавног мњења, Томановић је рекао да је мислио „на све оно због чега је подносио жалбе и тужбе, обраћао се Уставном суду због повреде претпоставке невиности“.
- Наводио сам да је Мирослав Мишковић добар пример да органи кривичног гоњења нису желели да буду објективни, а нису желели јер је то била потреба политичкгог маркетинга. Тврдио сам да је случај Мирослава Мишковића набољи доказ да у Србији не морате да извршите кривично дело да би били у притвору. Управо сам тврдио с на оне недопуштене изјаве разних представника извршне власти, представника Министарства правде које ни у једној правној држави не би смеле да се дају, а због којих сам се и обраћао Уставном суду због кршења претпоставке невиности - одговорио је Зденко Томановић.
