Узрочници су патогене и условно патогене бактерије, међу којима су најчешће бактерије из рода салмонела, кампилобактер, патогени типови еширихија коли, шигела, као и златни стафилокок. Високе температуре изузетно погодују расту и размножавању бактерија у храни, посебно храни животињског порекла (млеко, млечни производи, јаја, месо, кремови и филови). Млевено месо, кашаста храна и слаткиши су најпогоднији за размножавање златног стафилокока.
- Храна може бити примарно загађена (контаминирана), али је чешће секундарно контаминирана неправилном обрадом, њеним руковањем и чувањем. Ове инфекције се, такође, преносе и контактом са зараженим особама. Одојчад и мала деца, труднице, особе старије животне доби које имају неко хронично обољење, као и особе са ослабљеним имунитетом, могу имати тежу клиничку слику и компликације – кажу у Институту за јавно здравље Војводине.
У већини случајева, бактеријски ентероколитиси се манифестују унутар неколико дана од конзумирања контаминиране хране. Најчешћи симптоми су повишена телесна температура, повраћање, грчеви у стомаку и пролив. Столице могу бити кашасте, воденасте, а могу имати и примесе слузи и крви. Оболела особа лако дехидрира, што се манифестује сувим устима, сувим обложеним језиком, тамније пребојеном мокраћом и убрзаним радом срца.
Најважније препоруке за превенцију бактеријских гастроентероколитиса су, између осталог, да се темељно опере сирово воће и поврће хигијенски исправном водом; темељно прање руку здравствено исправном водом и сапуном пре, у току и после припреме хране, после коришћења тоалета и након контакта са животињама; термичка обрада намирница животињског порекла на температури изнад 70 степени Целзијуса, довољно дуго; припремљену храну најбоље је јести свежу и никако је не држати дуже од два сата на собној температури.
Љ. Петровић
