У саопштењу за медије БИРОДИ наводи да су у неким ранијим ситуацијама директори били "изабрани испод радара", те да је неопходно припремити кампању у којој би се кандидатима пружили аргументи да је конкурс чист, тј. да се унапред не зна ко ће бити нови директор.
"Зато је битно да се јасно и гласно представи процес кандидовања, односно предселекције кандидата, који се по први пут спроводи на основу предсекетивног конкурса и избором у Народној Скупштини Србије", наводи БИРОДИ.
Ово законско решење дефинисано чланом 13 Закона о спречавању корупције, указује БИРОДИ, доводи у питање поштовање члана 40 став 2 Закона о спречавању корупције, јер ће посланици бирати директора Агенције за спречавање корупције који ће одлучивати у првом степену о повреди права, чиме он може бити у зависном односу спрам посланика.
У истиом законском положају могу били и чланови Већа, који се бирају на исти начин по члану 24 Закона о спречавању корупције, кажу у Бироу за друштвена истраживања, те поручују да је од велике важности да нови директор Агенције има грађански и професионални интегритет, који ће, како наводе, "надвладати овај ризик од заробљавања директора од стране народних посланика".
