У земљи циркулишу грип, коронавирус и велики кашаљ, али још увек није касно за имунизацију.
Директорка Института "Батут" Верица Јовановић изјавила је да нема разлога за бригу када је реч епидемијска ситуација.
Oна поручује да је највећи број регистроване деце са симптомима сличних грипу, а да су у ризику су особе са слабим имунолошким системом.
Због појачане циркулације више вируса - короне, грипа и великог кашља, као и респираторног синцицијалног вируса Домови здравља крцати су широм Србије. Масовна окупљања током празника, такође, допринела су ширењу вируса, пише РТС.
- У питању је уобичајени талас. Према подацима Батута, у овом тренутку нема разлога за бригу, када је реч о епидемијској ситуацији, да би се одложио почетак школе. У највећом ризику су особе са слабим имунолошким системом - каже Јовановићева.
Др Јовановић истиче да је од 1. до 7. јануара регистровано око 8.506 особа које су биле са симптомима грипа, али је ипак дошло до пада регистрованих.
- Утицај на бројеве сигурно је имао празнични период, јер се грађани нису јављали здравственим установа. Није дошло до скока броја оболелих од грипа, иако је била прослава и окупљања. Дошло је смањења размена вируса и због школаског распуста - навела је Јовановићева.
Она наводи да је током претходне недеље регистровано 19.500 случајева различитих респираторних инфекција.
- На територији наше земље, није регистрован претерани број случајава када су у питању респираторна обољења. У овом тренутку, уз примену неспецифичних мера, можемо пратити епидемијску ситуацију - навела је Јовановићева, подсећајући да за имунизацију још није касно.
Према њеним речима, највећи број обољења сличних гипу региструје се у дечјем узрасту, али је изложено и радно активно становништво.
- Када је реч о коронавирусу, дошло је до пада броја оболелих, док је регистрован 21 случај великог кашља. Од почетка прошле године имамо регистрован 1.051 случај оболелих на пертусис. На три до пет година се ово дешава - истиче Јовановићева.
Директорка Батута наглашава да треба да се избегавају контакти са инфицираним особама, уз хигијену руку и радних површина, као и просторија у којим боравимо.
Јовановићева закључује да раст броја оболелих од великог кашља прати и пад вакцинације.
Телеграф
