ДАЈЕТЕ ДЕЦИ ТЕЛЕФОН ОД МАЛИХ НОГУ, ПРАВИТЕ ВЕЛИКУ ГРЕШКУ Све више малишана с говорним манама, касно проговарају због гледања у екране

Нека истраживања кажу како између 60 и 80 одсто деце узраста до шест година има неки говорни поремећај, а све више је и деце која не проговоре пре друге, па и треће године.
deca dete mobilni pix
Фото: Pixabay

Логопед Развојног саветовалишта Дома здравља „Нови Сад“ Дивна Вукашиновић каже како је постало забрињавајуће то што је последњих десетак година све више деце са говорно-језичким сметњама.

- Много деце је екранизовано, односно од раног узраста изложено екранима телефона, таблета, рачунара, телевизора, што утиче на њихов емоционални развој. Родитељи већ са шест месеци излажу децу екранима. Савет је да то не раде уопште до друге, па чак и треће године, од треће до шесте године то може да буде један сат дневно, а од шесте до 18. године не више од два сата дневно – казала је Вукашиновић.

Саветује родитељима да заједно са децом гледају неки пригодан цртани и коментаришу радњу.

Фото: Љ. Петровић

- Мозак детета се најинтензивније и најбрже развија до треће године. Говор се учи тако што се гледа и слуша, а екран не даје одговоре на постављена питања. Зато дете ћути и све више се повлачи у себе. Дете посматра и лице родитеља док говоре, као и изглед говорно-језичког апарата – наводи Вукашиновић.

Код логопеда најчешће долазе деца која имају између три и шест година, а Вукашиновић поручује како уз адекватну стимулацију и рад са дететом може да се превазиђе проблем. Истиче да су родитељи блиски сарадници са терапеутима, јер свакодневно раде са децом.

- Исправљање говора зависи од детета, али и од тога колико се ради са дететом. Битна је подстицајна средина, а родитељи треба што раније да се јаве, чим примете проблем, макар само да добију савет. На проблеме у говору најчешће скрећу пажњу педијатри, као и васпитачи из Предшколске установе „Радосно детињство“ – каже Дивна Вукашиновић и додаје како треба да се посматра укупан развој детета и психо-моторни, емоционални, социјални, као и говорно-језички.

Према њеним речима, родитељи су приморани да раде више, по цео дан и деце су све више изложена екранима. То су услови савременог живота, који су се променили у односу на раније.

- Терапија говора се не завршава у ординацији, већ се ради и код куће и зато су нам родитељи први и најбитнији сарадници. Што се раније крене, резултати су бољи, а напредак се види већ после три месеца проведених без екрана – напоменула је Вукашиновић.


Заказивање до два месеца унапред

- Заказује се месец или два унапред, јер је велики број деце са психо-моторним проблемима, проблемом пажње и говора. У тиму имамо три психолога, два логопеда, и по једног дефектолога и педијатра. Трудимо се да свима изађемо у сусрет – истакла је Вукашиновић.


Како наводи, јако је важно да деца исправе говорне мане до поласка у школу, да имају добру пажњу, фину моторику, да правилно држе оловку и имају добро опште знање. Све те способности су потребне за адекватно савладавање технике читања и писања.

- Битан је и емоционални развој, да би дете могло на прави начин да прати наставу, као и да има добру социјалну интеграцију са другом децом – напоменула је Вукашиновић.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.1197
Најновије вести