Под претпоставком да су младима књиге досадне и застареле, те да време радије проводе на паметним телефонима, дописујући се или пратећи крајње површне садржаје док на аутобуској станици чекају превоз или прекраћују време у путовању, изненађује чињеница да многи од њих у тим тренуцима заправо читају неко дело са екрана или пак слушају аудио-издање, открили су ученици четвртог разреда новосадске Гимназије „Светозар Марковић”, који су недавно са својом професорком српског језика и књижевности Мајом Стокин одржали јавни час на ту тему.
Иако је прва помисао да су у питању лектире, „нужно зло” многих школараца, истина не мора бити таква јер свет нових технологија, у којем су ове генерације „домороци”, открива сву шароликост литературе.
По речима гимназијалца Ивана Катоне, којем је Камијев „Странац” распламсао читалачки жар, друштвена платформа ТикТок учинила је да књиге поново постану модерне. Динамична и кратка форма видеа, помоћу које људи са читаве планете ентузијастично деле препоруке за читање, не толико са информацијама о аутору, стилу писања и заплету, колико о емотивном путовању које им одређени наслов пружа, иде наруку и издавачкој индустрији.
Приметивши да се књиге о којима читаоци говоре на ТикТоку појављују на листама најпрода- ванијих, полице и сајтови књижара добили су нову категорију – BookTоk.
Да писана реч протеклих година проживљава неку врсту ренесансе захваљујући дигиталним алатима, потврдио је и његов вршњак Михаило Ђуричковић, додавши да су књиге тако постале доступније од физичких примерака из библиотеке, али и да их је све лакше објавити.
– И поред поплаве књига некредибилних личности, интернет је помогао да се неафирмисани а квалитетни аутори промовишу на Јутјубу, ТикТоку, Инстаграму или форумима попут Reddit-а – подсећа Михаило, те додаје како су по његовом укусу штиво са историјском тематиком, филозофија, социологија, мада се нађе и понеки класик, а издваја „Филозофију стоицизма” и „Мисли” Марка Аурелија, што је, каже, на интернету постало врло популарно, затим Спинозину „Етику”, дела „Каталонији у част” и „Животињска фарма” Џорџа Орвела, те „Фаренхајт 451” Реја Бредберија.
Док су Лани Љубенковић на првом месту мистерије и популарна психологија, често у електронском издању, а Теодори Врбовић Достојевски, будући да је после лектире „Злочин и казна” пожелела да послуша аудио-књигу „Идиот”, ученица Ленка Глигорић, каже, највише воли да чита класике, али и дистопије: „1984” Џорџа Орвела, „Ми” Јевгенија Замјатина и „Врли нови свет” Олдоса Хакслија.
Управо она указала је на друштвену мрежу Good Reads, где свако може да отвори налог, обележи шта је прочитао и добије персонализоване препоруке, будући да механизам анализира 20 милијарди тачака података како би дао предлоге прилагођене личном књижевном укусу.
Слађана Милачић
