Када је био мали, са својим друговима играо се тако што су писали своја имена на стени, а испод занимање којим би се бавили у животу. Када је стигао ред на њега, он је једном приликом, поред свог имена, написао партијарх Евтихије.
У тридесетој години је постао игуман једног манастира амасијског. Када је напунио 40 година, митрополит Амасијски га је послао на Пети васељенски сабор, а он се тамо показао у најбољем светлу, и цар Јустинијан је тражио савете од њега.
Сви су га заволели због доброте и дела која је чинио, па су га поставили за патријарха.
Међутим, цар Јустинијан је почео да верује у учење да је Господ Исус и пре васкрсења имао тело божанско и нетрулежно, без осећања глади и жеђи и бола.
Евтихије је одлучно устао против те јереси, због чега га је цар одагнао у прогонство, у његов првобитни манастир.
Евтихије је ту живео 12 година и осам месеци, и показао се као велики чудотворац, исцељујући људе од разних болести молитвама и помазивањем јелејем.
Јустинијан се у међувремену покајао и умро, а њега је наследио Јустин, који је вратио Евтихија назад на престо патријаршијски, на ком је овај светитељ остао до смрти, мирно управљајући црквом Божјом.
У својој седамдесетој години преселио се у царство Христа Господа, коме је верно и храбро служио целога свога живота, 582. године.
Верује се да они који су пред великим животним одлукама данас треба да оду у цркву и да се помоле свецу који је прорекао да ће постати патријарх.
