"Наша велика проодица остала је без јединственог члана, који је био непоновљив као човек и фоторепортер, иза себе је оставио безброј фотографија објављених од стране највећих светских новинских агенција", казао је на комеморацији Јарославу Папу генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајевић.
Он је истакао да је Пап био неко ко је уживао у свом послу, напоменувши да је од немерљиве вредности да се еснафска организација познаје по људима као што је био Јарослав Пап.
Главна и одговорна уредница листа "Дневник" Нада Вујовић истакла је да јој је била част да познаје Јарослава и заједно са њим годинама ради.
"Откако је крочио у нашу кућу, од тада траје то поштовање и заједничка посвећеност послу. Без обзира какве су се године низале, Пап је стизао тамо где су многи каснили, откривао нам је лепоту наше Војводине, боре на њеном уморном лицу и радост новог почетка", навела је Вујовићева, уз поруку да је Пап био човек кога су напроство сви волели.
Папов дугогодишњи колега и садашњи главни уредник Првог програма Радио Телевизије Војводине, Ненад Ћаћић, казао је на комеморацији да га је био страх да говори на таквом скупу јер, како је истакао, ни сам не зна да ли је достојан да прича о човеку такве доброте, којом је Пап зрачио.
"Знао сам да ће ми недостајати речи, јер нема епитета и украса који бих могао да изговорим, а да га наш Јаро својим делима није претворио у стварност. Ово није патетика, ово је истина. Он је највољенија особа коју сам ја у животу упознао, он је неког кога мораш волети. Он није имао чип са негацијом, са нечим ружним. Његова душа и његов свет је био саткан од доброте", навео је Ћаћић.
Новинар Ђорђе Вукмировић је казао да се у Папове људске и професионалне квалитете уверио у најгорима временима, током рата деведесетих година, када су заједно газили по ратиштима и фронтовима, уз опаску да је Јарслав Пап радио све на врхунском нивоу.
"Када је требало написати предговор за његову фантастичну фото монографију о Војводини, питао сам се какав човек је могао да направи ово. То је могао човек који је у свим њеним нијансама ухватио раскош Војводине. Његово име је постало парадигма за врхунску фотографију природе, на стотине његових фотографија је објављено у најеминентнијим часписима посвећеним природи", присетио се Вукмировић.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић казао је о Папу да је био велики уметник, хроничар Новог Сада и Војводине, али и ретко скроман и повучен човек са невероватним осећајем за фотографију.
"Јаро је био као деда мраз на догађајима, никад наметљив, увек по страни, а увек на правом месту. Никада у првом реду, а увек са правом фотографијом. И то могу само велики уметници, то је чињеница. Не морате да будете стручњак за фотографију и медије, то можете да осетите", казао је Вучевић.
Истакао је да ће памтити Папа и као човека који је био званични фоторепортер Градске куће, а који за све те године никада није тражио нити једну једину услугу или протекцију.
Фоторепортер Танјуга и РТВ-а из Новог Сада, Јарослав Пап, изненада је преминуо у недељу, 16. августа, у 65. години.
Умро је у ловишту „Казук“ , у Специјалном резервату природе „Горње подунавље“, у којем је, деценијама, бележио величанствене слике природе које су обишле цео свет.
Пап је рођен 7. јула 1957. године у Лалићу, где је ишао у основну школу. Средњу фотографску школу „Ђорђе Зличић“ завршио је у Новом Саду. Фотографијом је професионално почео да се бави 1984. године, у редакцији новосадског „Дневника“, где је прошао пут од фоторепортера-приправника до уредника фотографије.
Од 2013. године радио је као фоторепортер и уредник фотографије у Новинској агенцији Танјуг, а од 2018. и у Радио-телевизији Војводине.
У изузетно богатој каријери је између осталог пратио и снимао преврат у Румунији крајем осамдесетих, ратна збивања у Источној Славонији, Барањи и западном Срему почетком деведесетих, и НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.
Преко 1.000 његових фотографија о тим догађајима емитовано је у земљи и иностранству, посредством најменинетнијих светских новинских агенција са којима је сарађивао, од Асошијејтед преса до Ројтерса.
Готово четири деценије је пратио и бележио и све друге догађаје, од локалних до међународних, попут сусрета светских лидера на Санктпетербуршком самиту одржаном 2017. године.
Ипак, његова прва и права фоторепортерска љубав била је снимање природе, пре свега у Војводини. На стотине његових фотографија биљног и животињског света објављено је у најеминентнијим домаћим и страним магазинима посвећеним природи.
Имао је више од 60 самосталних изложби, а био је и оснивач Фотографског покрета „Фото лов“ који окупља пре свега младе фотографе решене да, као и он, живе са природом и у природи, а не поред ње.
Током изузетно богате каријере, Јарослав Пап је добио низ престижних домаћих и међународних признања.
Поред осталих, то су Прва награда за фото-репортажу из Румуније о паду Н. Чаушескуа („Дневник“ 1990.), Прва награду за спортску фотографију године у Југославији (Тањуг, 1996), Друга награда за фото-репортажу „НАТО бомбардовање“ (Прес центар Војске Југославије 1999.), Прва награда на конкурсу „Екологија“ за фотографију тровање Тисе цијанидом („Дневник“ 2001.).
Ту су и Прва награда за фотографију године у категорији „Природа“ за „Кошутин скок“ (Агенција Бета, 2006.), Награда „Фотографија године“ за најдуховитију фотографију (Агенција Бета, 2008.), награде „Златна Ника“ за фото-репортаже „Јутро, шума, рика“ и „Поплаве на Дунаву 2013“ (Фестивал новинарске репортаже ИНТЕРФЕР, 2012. и 2013.), Награда „Зелени лист“ (Радио Београд и Покрет горана Војводине, 2014.), Фоторепортска награда поводом Дана Тањуга (2017), Награда „Златно перо“ (Друштво новинара Војводине, 2017) и Прва награда за колекцију фотографија „Живот у Еврорегији Дунав-Криш-Мориш-Тиса“ (2017).
Културни центар Војводине „Милош Црњански“ издао му је 2020. године ексклузивну монографију „Војводина - четири годишња доба“ у којој је обухваћен раскошан и непоновљив опус великог мајстора, а равница коју је бескрајно волео представљена у свим њеним најлепшим и најраскошнијим нијансама.
Иза Јарослава Папа, који је данас сахрањен на Градском гробљу у Новом Саду, остали су супруга Ксенија и син Андреј на којег је пренео љубав према објективу и који такође ради као фоторепортер.
