Учесници скупа су сагласни да је унапређење безбедности на раду област која захтева сарадњу свих укључених страна.
Генерални секретар Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић рекао је да синдикати нису задовољни нивоом безбедности на раду у фирмама у Србији, као и да постоји проблем када послодавци не препознају улогу синдиката по том питању.
"Нисмо потпуно задовољни са Предлогом закона о дуалном образовању, јер има мањкавости и могућности злоупотребе и нисам сигуран да можемо на прави начин да заштитимо младе од послодаваца", рекао је Михајловић.
Синдикат, додао је, полаже велике наде да ће безбедност и здравље напредовати то се, каже, и дешава сваке гоидне, али има још предузећа које не дозвољавају ни синдикално организовање и самим тим смо немоћни да у овој области делујемо.
То су, казао је, најчешће предузећа страних инвеститора који за своје такво пословање имају подршку државе.
Потпредседник УГС Независност Томислав Живановић рекао је да дуално образовање има за циљ да образовање и припрема за рад буде што јефтинија, "што не значи да је то најбољи систем".
"Ми немамо привредну стратегију, не знамо шта школујемо, а захтевамо реформе.", рекао је Живановић.
Додао је да у закону о дуалном образовању није јасно ко контролише послодавца, нису јасно дефинисани исходи учења, није довољно активиран ниво педагошке подршке, радно место није јасно дефнисано, као ни социјална заштита.
"Систем дуалног образовања би се првенствено могао користити код земља које имају експанзију привредног раста, тшо ми нажалост нисмо", рекао је Живановић.
Он је додао да синдикати позивају да се кроз амандмане изврши измена и допуна закона.
"Реформа је потребна, али без стартегије плашим се на основу искуства да је то осуђено на пропас", закључио је Живановић..
Председник Уније послодавца Србије Небојша Атанацковић рекао је да је министарство рада до сада било веома активно у спровођењу мера безбедности на раду, као и да је решење тог питања пре свега у интересу послодаваца који сносе материјалну и законску одговорност ако до повреда дође.
"Имамо проблем са повредама на раду, јер људи који нису прошли едукацију у свом професионалном бављењу не знају да се заштите, не користе средства заштите и не знају где су опасности. Само увођење дуалног образовања ће више утицати на побољшање услова рада и заштите него што би то било да немамо дуално образовање", рекао је Атанацковић.
Помоћница министра просвете за стратешко планирање Габријела Грујић рекла је да је највећа предност дуалног образовања што ће малади након средње школе бити стручњаци за неку од области, као и да ће њихова знања бити усаглашена са технолошким развојем.
"Ми смо затекли систем где је средње стручно образовање била теоријска настава и мало праксе неколико недеља пред крај године, у том периоду се није водило рачуна о безбедности деце на тим праксама. Кроз наш закон се види да је безбеднст веома важна компонента и види се јасна одлука да се поштује закон и да се поштује безбедност", рекла је Грујић.
Важно је, истакла је, да деца стекну све компетенције које су потребне за савремени иновациони напредак, да буду предузимљиви, да развијају тимски дух, размишљају проактивно.
"Образовање јесте квалитет, али је знање моћан ресурс испред сваке титуле", закључила је Грујић.
Дуално образовање - кадрови по мери привреде
Дуално образовање, као модел који се примењује у најразвијенијим европским економијама, омогућује ученицима да стекну потребне вештине и праксу током школовања и сигурно запослење, кажу саговорници Танјуга који су укључени у тај процес.
У дуалном систему у Србији данас је више од 200 компанија, 60 школа, са више од 2.000 ученика, који се школују за 19 образовних профила, кажу у Привредној комори Србије.
Такође, компаније путем дуалног образовања могу да добију компетентне и стручне раднике, а школе да имају квалитетније наставне програме, у складу са потребама привреде.
Пример добре сарадње школа и компанија је и компанија Инмолд пласт у Пожеги.
Томислав Милетић главни ментор у компанији Инмолд Пласт истиче да та компанија има 22 ђака - стипендисте Техничке школе у Пожеги.
Настава се обавља у радионицама у компанији.
"Ђаци добијају злато у рукама после завршене средње школе и сигуран посао", каже Милетић и наглашава да је та компанија спремна да их задржи, јер су квалитетни и способни да одговоре радним захтевима.
Директор Политехничке школе у Крагујевцу Синиша Којић истиче да од дуалног образовања бенефит имају сви - и школа и ученици и привреда.
Кроз овај систем школују се ученици према реалним потребама привреде, на основу чега се креирају и образовани профили, објаснио је Којић.
Истиче да се у крагујевачкој Техничкој школи по дуалном систему едукују ученици за три занимања - бравар заваривач, механичар моторних возила, оператер машинске обраде.
У свако одељење уписано је по 30 ђака, а влада велико интересовање за ове профиле, што је раније било незамисливо.
Дуално образовање уводи младе у свет рада, на прави начин их социјализује, стичу радне навике, квалитетно знање, вештине и одговорност.
Ђаци су задовољни, јер осећају употребну вредност учења, истакао је Којић.
Суанита Челебић из сектора за односе са јавношћу компаније Трендтекс у Пријепољу истиче да је та компанија иницијатор дуалног образовања у Златиборском округу у области текстилне индустрије и да је учествовала у креирању образовног профила модни кројач за школе у Србији.
Та компанија је од септембра у систему дуалног образовања.
У Техничку школу у Пријепољу уписано је 23 ученика који се школују за профил модни кројач и биће на пракси у Трендтексу.
"Кроз дуални систем долазимо до квалификованих и обучених младих радника. Ово је посебна предност, јер више нећемо имати додатне трошкове обуке и преквалификације кадрова. Ученици одмах након школе имају загарантован посао у нашим погонима. Такође су у прилици да буду и кооперанти Трендтекса, уколико желе да се баве предузетништвом и отворе сопствене погоне", рекла је Челебић.
Иницијатива за увођење дуалног образовања потекла је од Привредне коморе Србије односно привреде која годинама указује на недостатак одговарајућих кадрова на тржишту и неспремност свршених средњошколаца да се, одмах по изласку из школских клупа, укључе у радне процесе, што компанијама ствара додатне трошкове и онемогућава их да реализацију развојне планове.
Тај вид едукације примењује се у већем броју европских земаља, али су најпознатији и најуспешнији модели Аустрије, Немачке и Швајцарске.
