и иностранства којима су мештани на традиционалној “Кобасицијади” нудили своје кобасице, познате по квалитету, а од прошле године и по дужини тог специјалитета забележеној у “Гинисовој књизи рекорда”. Иако се последњи дан фебруара суморно надвио над Туријом, а ситна киша својим упорним ромињањем покушавала да утули и оно мало радости тог бачког места, најдужа кобасица праћена свитом и заинтересованим погледима посетилаца изнесена је пред госте, а на 2.031 метар тог специјалитета навалило је и старо и младо.
Како се чинило задовољни су били сви, а успехом те 31.кобасицијаде дичио се и домаћин и идејни творац манифестације Мирослав Медурић Чика, који је, како каже, најсрећнији што види да су свим гостима уста пуна и сви жваћу.
- Сви једу, што је најважније, а сит гост је задовољан гост, а када је гост задовољан и ја сам – поносно каже Мирослав Медурић Чика - Највише пажње, као што смо и очекивали привукла је најдужа кобасица. Ове године на израду кобасице потрошили смо 3.480 килограма меса. Направљена је од чистог свињског меса и по свачијем укусу, па могу да је једу и деца и одрасли.
Док су мајстори месари најдужом кобасицом трговали на метар, а купци за тај деликатес издвајали и последњи динар, гужве је било и на штандовима постављеним низ улицу, где се продавало све, од украсних предмета рађених декупаж техником, одеће, накита, намештаја, до казана за израду ракије и моторних тестера. Највише је било штандова са кобасицом и сухомеснатим производима, где се мезетило на чачкалицу, кроз шалу покушавала снизити цена шунке или сланине од мангулице и где су врући чварци госте из градова мирисом враћали на успомене из детињства и зимску сеоску идилу. Кувала се и рибља чорба, а у понуди је био и пасуљ постан и мрсан, па коме шта одговара. Све то заливало се домаћим вином и ракијом, сладило медом, свиленим бомбонама, ушећереним јабукама, ћетен алвом и домаћим штрудлама.
Док су гости уз уздахе и гласно пресабирање из новчаника вадили последњи динар, а трговци задовољно трљали руке, програм на бини достизао је врхунац. Такмичење у брзом једењу кобасице, којем је претходило проглашење најбоље домаће кобасице и најбоље индустријске кобасице, привукло је велики број посматрача. На бини, где су их чекали већ припремљени тањири, појавило се осам кршних момака, спремних да одмере снаге. Публика је бурно реаговала, подршка је такмичарима стизала са свих страна, а понегде су уз шаљиве коментаре “Види ови дошли yаба да се наједу” и “Овај високи појешће и њих и кобасице” гости одмеравали снаге супротстављених. За непуна два минута у брзом једењу кобасце победио је Иван Косић из Чуруга, по чијој је оцени, кобасица, коју су морали на брзину да поједу била изузетно љута.
- Кобасица је одлична, али је много љута. Никада до сада нисам учествовао на сличним такмичењима,па и сада сам ово одлучио из шале да урадим и победио сам. Задовољан сам наградом - каже тај Чуружанин док у руци односи пуну кесу домаће кобасице.
Ове године први пут организован је и избор за најлепшу даму кобасицијаде. На бини се нашло неколико представница нежнијег пола, а као најлепшу публика је громогласним аплаузом изабрала Рускињу Елизабету која је као награду од пољопривредника Саве Граовца из Ковиља добила прасе мангулицу. Најлепша дама кобасицијаде није крила изненађење, а како је навела, прасе ће поделити са родбином код којих је ових дана у гостима.
-Дошла сам из Русије на неколико дана, а пошто не могу да носим прасе у Москву овде ћемо га у сласт појести. Имам родбину у Београду, одакле је и мој муж, па ћемо се тамо почастити – каже Елизабета.
И културно-забавног програма било је прегршт. У преподневним часовима уживало се у наступима културно-уметничких друштава “Вилинско коло” из Србобрана, “Светозар Марковић” из Новог Сада и “Буњевачког фолклора” из Суботице, док су поподне наступали тамбураши, а као последњи на бини се представио Ансамбл “Зоруле”. Славље у част кобасице наставило се и у недељу, а како се чинило, гости су својим домовима кренули добро снабдевени, јер ко се из Турије вратио без кобасице тај је на погрешном вашару био.
Наташа Радман
