Др Томашевић наводи да се нисмо изборили са факторима ризика. На првом месту је пушење, указао је он и додао да су нам лоше навике у исхрани, једемо много брзе хране, једемо масноће које су штетне по здравље као и тестенину.
"Такође, нисмо се изборили ни с високим крвним притиском. Код нас се сматра да, ако сте се навикли на висок крвни притисак, не боли вас глава и немате тегобе, да је то потпуно у реду. Али, наравно да није. Притисак је тихи убица, не прави много симптома, али полако оштећује крвне судове, мозак, бубреге и доводи до тешких кардиоваскуларних и других проблема", упозорио је др Томашевић и додао да мисли да је потребна синхронизована акција свих нас да бисмо се изборили са свим овим факторима ризика и на тај начин изашли из групе земља с високим кардиоваскуларним ризиком.
ЛДЛ холестерол опасан за притисак
Др Томашевић истиче да високи притисак, али и широк спектар разних болести може да изазове управо холестерол.
"Постоји ХДЛ холестерол који сматрамо позитивним, јер врши повратни трансфер и на тај начин смањује ниво лошег холестерола у крви. Сматрамо га позитивним и желимо да буде што виши, да буде изнад 1 или 2 код жена. С друге стране, имамо ЛДЛ холестерол и триглицериде који су штетни холестероли и повећавају ризик од атеросклерозе. Болесници обично немају никаквих тегоба, немају симптоме, када имају повећан ЛДЛ холестерол и триглицериде. Први симптоми се јављају у поодмаклим годинама, када тај холестерол почне да прави компликације, а то су атеросклеротска болест која захвата све крвне судове, али се манифестује инфарктом срца, ангином пекторис, на мозгу можданим ударом, на ногама боловима у листовима, при ходу, дисекцијом аорте, прскањем аорте... Широк је спектар болести који зависи од изложености високом холестеролу. На првом месту ту су ЛДЛ висок холестерол, а онда и триглицериди", објаснио је проф. др Томашевић.
Повишен ХДЛ холестеро делује протективно у случају да је повећан и ЛДЛ холестерол, напомиње кардиолог.
"На неки начин он нас штити од повећаног ризика који са собом носи ЛДЛ. Не мора увек да значи, али у већини ситуација јесте тако. Због тога смо мало опрезнији када дајемо лекове за ЛДЛ. Природа се постарала сама да нас заштити од тог високог ЛДЛ-а, самим тим што имамо и ХДЛ. За разлику од ЛДЛ-а, на ХДЛ можемо сами да утичемо редукцијом телесне тежине, смањењем алкохола, повећањем физичке активности. На ниво ЛДЛ-а можемо утицати само 10 одсто и пошто је он основни носилац кардиоваскуларних ризика, ми морамо најчешће лековима да утичемо на повећани ЛДЛ и да пробамо да га нормализујемо", рекао је проф. др Томашевић.
Статини сређују холестерол
Главни лекови у борби против лошег холестерола припадају лековима статинима.
"То су стари лекови с којима имамо огромно искуство. У студијама, и светским и код нас, они су основна терапија, имају заштитну улогу, доста су безбедни, али и даље међу пацијентима постоји отпор. Људи лакше узму неке суплементе или ОТЦ препарате или неке додатке исхрани, него што ће узети статине", каже др Томашевић и додаје да је то тако зато што постоји негативна кампања. Пацијенти се највише палше да ће им лекови оштетити јетру, али то, како истиче др Томашевић, није исправан став, јер су ови лекови врло безбедни.
"Ако користимо слабије статине, можемо до 30 одсто да смањимо ниво ЛДЛ холестерола, ако користимо јаче и у већим дозама, можемо 50 посто да смањимо ниво лошег холестерола", каже кардиолог.
Сваки додатак исхрани или суплемент био би лек да је прошао испит квалитета, истиче др Томашевић.
"Суплементи не могу да замене лекове и они то нису. Нисам против њих, али сам свестан да ми немамо довољно доказа да је сваки од њих безбедан и ефикасан у пуној мери. Вероватно неки од њих јесу, ми лекари, на пример, препоручујемо црвени пиринач, али сваки суплемент би био лек да је довољно испитан и да је прошао временски испит у смислу квалитета, ефикасности и безбедности", закључио је проф. Др Милоје Томашевић у емисији на телевизији К1.
