Јер, ларва Трихинела спиралис која доспе у месо заражене домаће свиње може изазвати тешке последице по здравље и живот човека.
- Трихинелозе има и с тим се не треба играти - каже за “Дневник” шеф Одсека републичке ветеринарске инспекције за Јужнобачки округ Владо Грубач. - Зато они који припремају месо, иако свиње кољу у својим домаћинствима, обавезно треба да га однесу на преглед, па тек онда да од њега стављају кобасице и друге производе.
Према његовим речима, и кланице у Јужнобачком округу су под сталном контролом и надзором овог одсека Ветеринарске инспекције, “тако да ту нема омашке да ће се нешто десити”.Ове године је од јануара до краја октобра у ЈБО прегледано укупно 463.900 животиња, а трихинела је пронађена у четири случаја. Ради се ларви која је пронађена код четири домаће свиње. При том, код 88 прегледаних узорака дивљачи није било позитивних случајева.
- У јануару 2014. утврђена су два случаја у сеоским домаћинствима у Шајкашу која су клала за сопствене потребе и нису обавили преглед. Сво то месо заражено трихинелом је уништено. Десет особа је оболело, а против две које су припремале месо поднете су кривичне пријаве за угрожавање здравља и живота људи - наводи ветеринарски инспектор Грубач.
У Институту за јавно здравље Војводине објашњавају да је трихинелоза примарно инфекција дивљих животиња међу којима се одржава у процесу ланца исхране. Због тога је највише има међу животињама које припадају месоједима и сваштоједима. Све оне могу бити извори заразе за човека, уколико се њихово месо користи у људској исхрани. Инфекција се даље преноси на пацове, а с њих може да доспе у домаће свиње, али и на мачке и псе.
Највећи епидемиолошки значај у Војводини има домаћа свиња, мада су регистроване и епидемије проузроковане месом дивље свиње, кажу у новосадском седишту Института за јавно здравље, где напомињу да животиња заражена трихинелом не показује знаке болести и истичу да се зато инфицираност може утврдити једино прегледом меса на трихинелозу.
У ветеринарским станицама широм земље преглед меса кошта 400 динара, тако да цена не би требало да буде препрека домаћинству да узорак однесе ветеринару.Гојко Говедар из Мале Босне, један је од оних који су претходних дана клали свиње на имању у околини Суботице. Свиње гаји за своје потребе, а након клања, као и сваке године, доноси месо на анализу на присуство ларви трихинеле, зарад сигурности и безбедности.
- Доносим лично због своје безбедности, јер се то месо троши током целе године. Ипак, породица је у питању. Сматрам да би то требало сви да раде - рекао је Говедар.Ветеринарски инспектор Владо Грубач саветује да се, осим узорка меса који се носи у ветеринарску станицу, понесе и тзв. ушна маркица свиње, тако да ветеринар може да упише ту животињу. Упозорава да се месо на преглед не носи код приватника који није регистрован, као и да се од ветеринара тражи искључиво писана потврда да је узорак предлеган, уместо молбе да се информација да путем телефона, што се по његовом искуству с терена понекад дешава.
Снежана Ковачевић
Симптоми
Први симптоми трихинелозе код људи могу се јавити већ после неколико дана од коришћења зараженог меса, упозоравају у Институту за јавно здарвље Војводине.
То су губитак апетита, малаксалост, мука, гађење, болови у пределу желуца, повраћање и дијареја. У другој фази болести стиже висока температура, оток очних капака и лица и болови у мишићима због чега су отежани жвакање, говор, ходање, стајање. Ови симптоми уочљиви су најчешће 8-15 дана од конзумирања инфицираног меса и треба да побуде сумњу на трихинелозу, поготово ако месо није било прегледано.
Упални процеси у мишићима се у трећој фази болести смирују, а ларве трихинеле се учауравају. Опоравак може да траје месецима.
