Тог дана епископ сремски Василије прогласио је ову цркву манастиром, чиме су остварене дугодишње тежње и очекивања да тај храм, за који тачно време настанка није поуздано утврђено, али се на основу индиректних показатеља верује да потиче још из 15. века, поново буде светиња као што је то био на почетку постојања.
-Имати манастир у својој средини то је непроцењиво богатство - каже настојатељ манастира протосинђел др Клеопа (Стефановић). - Манастир као и црква је “светлост свету и со земљи”, али манастир је у предности у односу на цркву зато што у њему живе и служе монаси који су читав живот посветили господу. Манастирски типик, тј. манастирско богослужбено правило је много и далеко богатије од парохијског иако је овај други старији, пошто је монаштво настало тек у четвртом веку.
Манастир мора да обавља своју мисију, а то је да приводи људе богу ма где се налазили. Они треба да буду светлост света у данашњој помраченој цивилизацији. А, ево Бог је дао да се у Сремским Карловцима успостави нови манастир. Познато је да су цео Срем и Епархија сремска крунисани многим манастирима, који вековима сведоче истинитост вере православне, нашу историју и постојање на овим просторима. Један у низу тих бисера Фрушке горе је и сремскокарловачки манастир Ваведења Пресвете Богородице.
Ова светиња данас слави своју храмовну славу - Ваведење Пресвете Богородице. После дуго година то чини као манастир, али ипак не онако како се то чини по манастирима, јер за то недостаје конак, чија градња је ипак, већ у првој години постојања светиње, започета.
- Радујем се што ову прву недељу божићног поста крунишемо предивним празником, уласком Богородице у храм или Ваведењем Пресвете Богородице. Поука овог празника јесте да треба попут Богородице да хитамо и волимо службу према богу. Поносан сам што наш манастир за заштитника има овај празник и ми га достојно, колико је у нашој моћи прослављамо.
Пошто још немамо конак, не можемо то учинити као сви остали манастири, јер у манастирима после празничне литургије и опхода око храма, следи богата празнична трпеза. Захваљујући доброти ректора Богословије оца Јована Петковића, потрудили смо се да народ буде угошћен, а када буде конак изграђен, то ће изгледати много другачије.
Отац Клеопа каже да недавно започета градња манастирског конака, треба да буде заједничко дело народа и цркве. Конак, каже он, није обична кућа, То је место у ком се сабира српски народ, у ком монаси имају своје келије у којима обављају своја молитвена правила.
По речима настојатеља ваведењског манастира, Сремски Карловци имају три духовна блага - Саборну цркву, мајку свих цркава с правом названу катедрални храм, јер поред ње постоји катедра - место где столује један епископ, Доњу и Горњу цркву, садашњи манастир, чиме их је Бог благословио.
Некадашња Горња, а сада манастирска ваведењска црква у Сремским Карловцима представља праву музејску ризницу и историјску читанку, место вечног почивалишта два српска патријарха - Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића, који почивају у крипти, а у порти и читавог низа монаха, јеромонаха, презвитера, заслужних грађана... Од пре две године, храм је место у ком се чувају и мошти Светог Нектарија егинског, чудотворца и исцелитеља од тешких болести који су ову цркву, која је увек уживала велику наклоност верника, сада учинили још омиљенијом.
- Само присуство моштију Светог Нектарија Егинског за нас је посебно послушање - вели отац Клеопа. - Када сам примио послушање настојатеља манастира желео сам да на посебан начин пажњу посветимо онима који су болесни. Болестан човек је усамљен, на неки начин повучен од света и у себе. Црква је та која треба да рашири руке и приђе својим болесницима.
Зато смо ми уврстили у свој литургијски програм свету тајну јелоосвећења сваког последњег петка у месецу, а и сваке суботе имамо вечерње богослужење са акатистом и молитвама за здравље Светом оцу Нектарију. Ти акатисти и службе су лепо посећене, долазе не само људи из Карловаца, него и из Новог Сада, Београда, Зрењанина, као и из других градова и села.
Зорица Милосављевић
Прва монографија
Недавно, а уочи данашње манастирске славе, из штампе је изашла и прва монографија о ваведењском манастиру. На стотинак страна, ово дело доноси све важне информације о светињи, историји и садашњости. Аутор текстова је Срђан Ерцеган. Монографија је богато илустрована фотографијама уметничког фотографа Мартина Цандира.
