Супруга председника Србије Тамара Вучић честитала је 8. април - Светски дан Рома и Ромкиња и поручила да су Роми "наша браћа, пријатељи и кумови".
Подсетила је да реч "Ром" значи човек, као што то изворно значи и реч "Србин", а говорећи о данашњем дану и ромској култури, она је издвојила два појма, уметност и слободу.
"Уметност има посебну димензију, емотивну надограђеност и испуњеност, када је настала на подручју где сте и ви рођени. Зато вам данас, овде у нашој Србији, желим срећан дан који славе сви Роми на свету и посебно ми је част што данас заједно са вама славимо слободу и уметност", изјавила је госпођа Вучић.
Навела је да се слобода својствена Ромима најлепше препознаје у ритму, мелодији и речима песме "Парно грас", музичара Шабана Бајрамовића.
"Тај бели коњ, о коме пева наш уметник, најлепша је метафора слободе и живота. И не могу да се не сетим дивног описа нашег Мике Антића, чија се поезија често наслања на ромску приповедачку традицију. Мика је рекао да је Ром свако ко уме лепо да сања, лепо да воли, лепо да мисли, лепо да буде срећан, лепо да буде несрећан, лепо да буде тужан, лепо да плаче. Слобода да будеш оно што јеси, да лепо будеш оно што јеси", поручила је супруга председника Србије.
Говорећи о везама Срба и Рома, навела је да је Европски ромски институт за уметност и културу у Београду отворен као први огранак, свега четири године након успостављања Института у Немачкој.
Потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић поручила је да је данашњи дан прилика да се подсетимо значајне и упечатљиве улоге коју ромска заједница има у нашој историји, култури и друштву.
"Истовремено, желимо да укажемо на глобалне изазове са којима се Роми и данас суочавају, али и да заједничким снагама дамо још један допринос њиховом превазилажењу", рекла је Гојковић.
Додала је да је ромски народ у многу чему посебан, а уједно у многим стварима близак карактеру и менталитету српског народа.
"Усред номадског начина живота кроз векове, Роми су изградили својеврстан идеал слободе, који представља један од стубова ромске културе, као и српске. На својим путовањима сусретали су се са различитим културама и често прихватали њихове традиције. Исто тако, своје обичаје уткали су у друге културе, управо као што је то чинио српски народ живећи на једном од великих светских раскршћа", рекла је Гојковић.
Навела је да инклузија Рома није питање само једне институције, већ и читавог друштва, државних органа, цивилног сектора, ромских удружења и међународних партнера.
"Сви заједно, посвећени смо остваривању што бољих услова у областима запошљавања, образовања, здравства и становања за припаднике ромске заједнице. У претходном периоду, урађено је доста тога, пре свега кроз доношење стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године и пратећи акциони план", истакла је она.
Када је реч о конкретним активностима у 2023. години, додаје Гојковић, Министарство је подржало 20 пројеката ромских удружења и организација.
"Поред тога што је реч о пројектима који афирмишу ромску културу у различитим областима стваралаштва, важно је поменути да су заступљени и они који се односе на посебне осетљиве групе у оквиру ове заједнице, пре свега на децу, младе, жене, као и на посебно значајне теме као што је сећање на жртве геноцида над Ромима у Другом светском рату", рекла је Гојковић.
Навела је да је министарство посвећено борби против дечјих бракова и поручила да ће наставити заједнички са Ромима да ради на стварању инклузивнијег друштва.
Први секретар немачке амбасаде у Београду Хозе Мигел Валтерајт навео је да у овим случајевима не само да прослављамо богато културно наслеђе Рома, већ и разматрамо изазове са којима се суочавају у друштву.
"Историја ромског народа је европска историја, и то је таписерија исткана нитима изузетне отпорности и непоколебљиве снаге, историја и тријумфа и трагедије. Роми су вековима путовали преко континената, а њихова култура обогаћена је разноликим пределима са којима су се сусрели", рекао је Валтерајт.
Ипак, додаје он, упркос њиховом дубоком доприносу европским друштвима, Роми остају углавном невидљиви у многим земљама, њихови гласови су често маргинализовани, а њихове приче неиспричане.
Навео је да су пречесто Роми изложени стереотипима који их ограничавају у уске границе сиромаштва, криминализације и егзотике.
"Због тога бисмо данас желели да понудимо алтернативни наратив и перспективу, наратив доприноса, достигнућа, лепоте и поноса. Деконструишући ове стереотипе, настојимо да отворимо пут ка инклузивнијем и праведнијем друштву, у коме се Роми вреднују због њихове урођене вредности и достојанства", поручио је Валтерајт.
Директор ERIAC Србија Братислав Митровић поручио је да је Међународни дан Рома догађај од изузетне важности, који нас подсећа не само на изазове са којима се Роми суочавају због широко распрострањеног расизма према њима, већ и на доприносе Рома и потенцијал који су, како каже, често занемарени.
"Било да је реч о достигнућима значајних ромских личности у уметности и култури, у академским круговима, спорту или о жртвама ромских војника који су бранили своје домовине, присуство Рома често је било засењено, занемарено или искривљено стереотипима погледима који су наметнули 'не-Роми'", рекао је Митровић.
Навео је да је мисија ERIAC -а да сачувају, промовишу и подрже генерацијске културне и историјске доприносе Рома, српском, регионалном и европском наслеђу.
"Дубоко смо захвални председнику Александру Вучићу, те Влади Републике Србије, Фондацији за отворено друштво, Савету Европе и Савезној Републици Немачкој, на њиховом препознавању и подршци од оснивања ERIAC -а", поручио је он.
Рекао је да борба против расистичких наратива о Ромима није ни једноставна, ни брза, те да захтева године и заједничке напоре.
Захвалио је супрузи председника Србије Тамари Вучић за промовисање права Рома, министарки Гојковић, за инсистирање на заштити културних права Рома и амбасадорки Немачке Анке Конрад и њеном тиму за подршку ERIAC -у.
Обратили су се и представници удружења Роми за демократију Србије, Фондације за образовање Рома и Иницијативе за ромско предузетништво Србије, који су говорили о борби Рома за своја права и изазовима са којима се суочавају, о проблемима са којима се сусрећу током образовања и њиховом потенцијалу за предузетништво и бизнис.
Млади ромски пијаниста из Србије Витомир Јовановић извео је на клавиру композиције у оквиру перформанса "(Не)видљиве хармоније", а перформанс је извела и ромска уметница из Немачке Луна Де Роса.
Братислав Митровић је госте спровео кроз изложбу "(Не)видљивост, ромске стратегије реинтерпретације сопства" која приказује историју и идентитет Рома кроз рад шесторо уметника.
Догађај је одржан у организацији ERIAC -а, уз подршку Министарства за културу Србије и амбасаде Немачке у Београду.
