Између осталих говорили су - Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете логораш, оснивач и директор Института Диана Будисављевић, професор др Драгољуб Ацковић, члан Комисије САНУ за проучавање Рома, и други. Они су и организовали данашњу комеморацију.
Србољуб Живановић (Сарајево, 1933 - Лондон, 2024) био је српски антрополог, палеопатолог, лекар, редовни професор на многим значајним факултетима. Гојко Рончевић Мраовић је упутио захвалност САНУ и Историјском институту САНУ, "јер су нас све време подржавали да остваримо велике циљеве заједно са Србојубом Живановићем".
Преминули антролог био је директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности.
"Пратимо га у вечност, а одлазак господина Живановића представља велики губитак за српски, јеврејски и ромски народ", нагласио је Рончевић и подсетио јавност да је покојни научник био најистакнутији истраживач геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Он је открио да је Живановић сахрањен на Православном гробљу у Лондону, те да су комеморације, осим у Београду данас, планиране и у Лондону и Бања Луци.
Рончевић је истакао да је Живановић у плодној стваралачкој каријери написао више од 30 књига и преко 150 научних радова у многим домаћим и страним публикацијама. Награду "Растко Петровић" Србољуб Живановић је освојио за књигу „Јасеновац“, коју дођељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дело од националног значаја“ 2009. године.
Професор Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Осим тога, он је био члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва, Краљевског антрополошког института, Удружења клиничних анатома у Великој Британији, као и Филозофског друштва Руске академије наука.
"Остаће упамћен као човек посвећен науци, истини и правди, као истраживач страдања у Јасеновцу", закључио је Гојко Рончевић Мраовић. За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, Живановић је био одликован многим домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању науке у области медицине добио је престижну Маркизову награду "Ко је Ко у свету" 2020. године, а Српска Православна Црква га је одликовала Орденом Светог Саве за допринос у раду на идентификацији моштију Светог Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину. У српској јавности је значајан као члан форензичког тима који је 1964. године радио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти.
Имао је важну улогу као председник Комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина Републике Српске 15. 10. 2015. године. Био је и суоснивач једине добротворне организације у Западној Европи која одржава културу сећања на страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ - Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст. Сви говорници данас су се сложили да је Србољуб Живановић био изузетно широких интересовања, веома живог духа, комуникативан, драга особа, пожртвован, брижан као човек, искрено је увек помагао другима, и имао одважан однос према јавности.
