Ипак, куповина и продаја на берзи и даље је за многе грађане Србије непознаница, мало знају о томе, а домаће тржиште је, по речима брокера „Моментума” Ненада Гујаничића, недовољно развијено. На Београдској берзи промети су мали, па се они који имају новца и спремни су да га уложе, а при томе су и довољно добро информисани и упознати с пословањем на берзма, окрећу другим финансијким тржиштима. То је резултирало тиме да је све више грађана Србије који учествују на светским берзама, и то на највећим, а предмет њиховог интересовања су највеће светске компаније.
Он указује да све више грађана наше земље учествује на светским берзама, што је последица неколико фактора, а пре свега чињенице да је домаће тржиште капитала неразвијено и нема довољно квалитетних домаћих инвестиционих алтернатива.
Просечан улагач има неколико десетина хиљада евра
Ненад Гујаничић указује да просечан улагач има неколико десетина хиљада евра, премда су на тржишту присутни и доста ситнији инвеститори али и бизнисмени који располажу са знатно већом уштеђевином.
- Тешко је рећи који је број наших грађана изашао на страно берзанско тржиште, али то свакако није масовна појава, иако из месеца у месец интересовање расте - каже Гујаничић.
- Такође, уз све већи развој глобализације и дигитализације, куповина акција неке од највећих светских компанија више није недоступан концепт, штавише, прилично је близак, нарочито представницима нових генерација. Уз то, прилично дуг период ниских, односно нултих камата у банкама понукао је грађане да траже бољу алтернативу за своју уштеђевину. С друге стране, највећа сметња за масовније учешће домаћих грађана на светским берзама јесте прилично скроман ниво финансијске писмености и генералне едукације, па и даље доминирају депозити и некретнине као главни вид пласирања уштеђевине домаћих грађана - указује Гујаничић.
На основцу података које Гујаничић износи, извесно је да наши грађани знају да треба трговати јер то најчешће чине на Њујоршкој берзи, која представља центар глобалног финансијског тржишта.
- Предмет интересовања грађана Србије су, пре свега, највеће светске компаније (Apple, Microsoft, Alphabet, Meta, NVIDIA…), али и финансијски инструменти, ЕТФ-ови, у чијој основи се налазе највећи светски индекси који улагачима омогућавају диверсификацију улагања и с малом количином новца. Тако је могуће и с хиљаду долара купити ове индексне фондове, у чијој основи се налазе све највеће компаније и тиме у великој мери смањити ризик који постоји када се купују акције само једне компаније - указује Гујаничић.
- Србија, нажалост, има слабо развијено финансијско тржиште, што је у првом реду последица изостанка политичке воље за његов развој и слабих институција - каже Гујаничић. - Београдску берзу и читаво финансијско тржиште је обележио велики број корпоративних скандала у прошлости па је ниво поверења услед слабе заштите права мањинских акционара изузетно низак. То је и главна препрека за опоравак домаћег тржишта јер када се поверење изгуби, веома тешко се враћа. Стога и не чуди што су годишњи промети акција на Београдској берзи свега пар десетина милиона евра, што се некада трговало на недељном нивоу.
Д. Млађеновић
