Економисти: Ребаланс буџета неопходан за реформе

Ребаланс буџета представља неопходну меру у економској консолидацији и реформама у Србији, како би се отворила перспектива привлачења инвестиција и остварио привредни раст, оценили су данас економисти

Миладин Ковачевић и Миленко Џелетовић.
Ковачевић је у Јутарњем програму ТВ Пинк рекао да се може очекивати позитивна реакција Међународног монетарног фонда на ребаланс буџета и да предстоје три крупна корака у консолидацијама и реформама.

Он је најавио да предстоји боља фискална дисциплина, наплата и контрола, борба против сиве екомомије и већи приход од јавних предузећа, а да се други корак реформе односи на јавна предузећа, пре свега у енергетици и завршетак реструктурирања 151 фирме.
 Према његовим речима, у трећој фази би биле спроведене дубље реформе у јавном сектору, које се односе на права и својине у јавном сектору, већу еманципацију пензионог и здравственог система од буџета и фискалну релаксацију, посебно малог и средњег бизниса.

Ковачевић је најавио да је за то потребно време и да је то реално да се постигне у оквиру, који је влада  испланирала, до краја 2017. године, истичући да је циљ заустављање раста задуживања и отварање перспективе привлачења инвестиција.
Џелетовић је у истој емисији рекао да фискалну консолидацију влада доживљава као нужан први корак и да су смањење плата и пензија неопходни како би се у 2015. години подигао реални сектор.

Он је нагласио да ће, уз то, бити неопходни и решавање проблема "Железаре Смедерево", "Петрохемије" и "Азотаре" и реформа јавног сектора.
Џелетовић је најавио да самит који ће бити одржан у децембру, на коме ће присуствати премијери Кине и великог броја држава, представља прилику да се кроз јавна приватна партнерства и концесије оствари већи инвестициони циклус.

"За добру подлогу треба нам сигурно средњорочни период од три до пет година, где би у наредним годинама и деценијама бележили озбиљније стопе привредног раста, али неки први знаци побољшања из те економске стабилизације би требало да се рефлектују већ у другој половини 2015. године", најавио је Џелетовић.

 Влада Србије усвојила је сет предлога закона чијом применом ће бити обезбеђена финансијска стабилност економског система земље, а
ребаланс буџета предвиђа буџетски дефицит од 225 милијарди динара и повећаје расхода са 1.113 милијарди динара на 1.122 милијарде.
Пратећим буџетским законима плате у јавном сектроу и пензије веће од 25.000 динара биће смањене од 1. новембра.

 


Трансфери за РФЗО повећани 20 пута
Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) ће ребалансом буџета бити повећани трансфери на 14 милијарди динара, док је за ову намену првобитно било предвиђено око 670 милиона динара.

У предлогу Закона о изменама и допунама закона о буџету за 2014. годину, који је објављен на сајту Скупштине Србије, међутим, смањени су трансфери Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) за око пет милијарди динара, па ће износити 251 милијарду динара.
Национална служба за запошљавање ће из буџета добити 5,5 милијарди динара мање из буџета ове године, или 10,4 милијарде динара.
Социјална заштита је са 107 милијарди динара повећана на 110,7 милијарди динара.
Фонду за социјално осигурање војних осигураника ће бити додељено око 500 милиона динара.

 


Ребалансом планиран дефицит већи за 42 милијарде динара
Државна каса ће ове године бити у минусу 224,76 милијарди динара, док је Законом о буџету за 2014. планирани дефицит износио 182 милијарде, показао је ребаланс буџета који је Скупштина Србије објавила на свом сајту.

Према најновијој пројекцији прихода и расхода, минус у државној каси је за око 42 милијарде већи него што је првобитно планирано за ову годину. 
Укупни приходи државе су ребалансом буџета предвиђени на 897,16 милијарди динара, док су укупни трошкови за ову годину 1.121,92 милијарде динара.
Приходи од пореза су првобитно планирани у износу од 802,4 милијарде динара, али ће, према ребалансу, држава по том основу у овој години приходовати 759,35 милијарди, односно око 43 милијарде мање него што се почетком године очекивало.

Приходи од акциза побацили су за 6,4 милијарде динара, са првобитно очекиваних 227,6 милијарди, очекивања су у ребалансу пала на 221,2 милијарде.
Царински приходи су у благом порасту, са планираних 29,5 милијарди планираних буџетом, на 31 милијарду планирану ребалансом.
У ребалансу су и донације веће него што се очекивало, и износе 7,5 милијарди уместо првобитно планираних 5,16 милијарди динара.
На дневном реду биће предлог ребаланса буџета Србије за 2014.

Када је реч о расходима, за плате запосленима је буџетом планирано
207,8 милијарди динара, а ребалансом је тај износ смањен на 200,86 милијарди. Износ планиран за доприносе је мањи за око 1,1 милијарду динара.
Наиме, за доприносе је буџетом првобитно планирано 41,17 милијарди динара, али је ребалансом тај износ ревидиран на 40,08 милијарди.
Посланици ће, како је најављено, о предлогу ребаланса буџета Србије за 2014. годину расправљати на седници заказаној за петак, 24. октобра.

(Танјуг)

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести