О многима се причало, почињала је и изградња, али је све остало на томе, јер још ниједан од пројеката није заживео и још увек је неизвесно да ли ће и када заживети. При томе, време пролази, а не треба ни говорити да је изградња гасовода и дуг и скуп подухват.
Оно што је извесно је да Европи гас треба, и да се траже начини да се он допремни до потрошача. То се посебно односи на земље југоисточне Европе, које се природним гасом из Русије снабдевају преко Украјине, а из Русије је најављено да ће 2020. године бити прекинуто снабдевање гасом преко Украјине. Ако се то деси, велико је питање да ли ће природног гаса бити довољно, а када је Србија у питању, ситуација је веома незогдна, јер наша земља други првац снабдевања нема.
Последњи у низу поптисаних споразума је за изградњу гасовода “Истринг”, за чију су изградњу потпис ставиле Словачка и Бугарска, а траса овог гасовода заобилази Србију. Овај гасовод део је плана Европске уније да обезбеди алтернативу руском гасу, али како каже председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић, реч је заправо о гасоводу који би требало да повеже украјински, румунски и словачки гасовод, а њиме би се транспортивао гас из Русије.
- То је добар гасовод као једна конекција за евентуално могуће снабдевање једне и друге стране, али тај гасовод не даје никакву нову диверсификацију, никакав нови извор осим руског гаса - каже Вулетић. - Он повезје гасоводе у више земаља, али нема никаву важност за јужну Европу и Балкан. Решење за снабдевање гасом земаља југоисточне Европе, где је и Србија, мора се тражити, јер ако се прекине доток гаса из Украјине, тада овог енергента за ове државе неће бити.
По речима уреднице Балкан магазина Јелице Путниковић гасовод Инстриг” је заправо добра пословна идеја Словака, који хоће да се укључе у нове тенденције Европске уније да се направи што више гасних мрежа. Ипак, она указује да се поставља питање ко ће га финансирати, јер ЕУ није одобрила средства за то.
Из Москве се најављује да би могао да оживи и пројекат „Јужни ток”, ако ЕУ покаже вољу за то. То би био спас за енергетску безбедност Србије и целог Балкана, који је и најугроженији, јер има само један правац снабдевања – преко Мађарске. Вулетић истиче да је нови гасовод неопходан, а најбољи и најекономичнији за све је гасовод “Јужни ток”.
- Ако се угаси правац снабдевања из Украјине многе земље наћи ће се у незавидној сутуацији. Изградња гасовода “Јужни ток” је најбоље решење за снабдевање Европе руским гасом. Сматрам да је јужној и централној Европи ‘Јужни ток’ неопходан и да ће у догледно време бити изграђен - каже Вулетић.
Истовремено, руски извоз гаса у Европу расте, а само прошле године увећан је за осам одсто. Зато „Гаспром” и очекује да ускоро добије сагласност свих земаља чланица за градњу „Северног тока 2”, који повезује Русију и Немачку. Из Гаспрома указују да ће гасовод ‘Северни ток 2’ удвостручити извозни капацитет ове компаније преко северног коридора и значајно скратити путању за допремање руског гаса до све већих тржишта у северној и западној Европи, те да ће, у поређењу с традиционалном рутом, смањити трошкове транспорта гаса и до два пута.
Кроз Енергетску унију коју је формирао, Брисел покушава не само да повеже европско гасно тржиште, већ и да обезбеди ниже цене гаса. Увози се из Америке, али је транспорт скуп. Утечњен гас није алтернатива руском гасу, указује Вулетић, јер је скупљи, а слично каже и потпредседник Европске комисије задужен за енергетику Марош Шефчович, који је истакао да су и даље у Америци ниже цене и да постоје процене колико ће цене пасти због Енергетске уније, али је прилично тешко то сада рећи, јер ће се ствари динамично развијати под утицајем светског тржишта гаса и нафте. Иначе, ЕУ је овог месеца издвојила 263 милиона евра за енергетску инфраструктуру, а највише новца биће уложено у градњу гасовода који ће повезати земље чланице у балтичком региону.
Д. Млађеновић
Инвестиција вредна 2,2 милијарде евра
Гасовод „Истринг” требало би да повеже средњу и југоисточну Европу: од украјинско-словачке границе, преко Мађарске и Румуније, до бугарско-турске границе.
Инвестиција је вредна 2,2 милијарде евра и спада у јефтиније пројекте јер ће се користити и постојећа гасна мрежа. Словачка и Бугарска су се договориле о капацитету од 20 милијарди до 40 милијарди кубних метара гаса годишње.
