а ново је само то да су сада подаци о рачунима дужника обједињени у једном регистру.
Наиме, НБС је реаговао на медијске наводе последњих дана, у којима се наплата извршитеља из појединих облика имовине, па и штедних депозита, доводи у везу с новоформираним Јединственим регистром рачуна, те је на сајту nbs.rs објавио, како је наведено, „отклањање недоумица”.
„Годинама су сва средства извршења, па и оно које се односи на наплату из штедних депозита, прописана Законом о обезбеђењу и извршењу, а сходно пракси савременог света, и није реч ни о каквој новој одредби”, констатује НБС.
Органи који су надлежни, како пише, имали су и пре – а имаће и даље – право увида и у податке о стању и промету на рачунима и фирми и грађана који су стране у одређеном судском, пореском, извршном и другом поступку. Те податке ће и након формирања регистра моћи да добију искључиво директно од банака јер их регистар не садржи, наводи НБС.
Регистар, прецизирају, садржи једино и искључиво податке о рачунима тих особа, односно бројевима рачуна, као и податке код којег пружаоца платних услуга се они воде, али нема података о стању и промету.
Ни НБС ни његови запослени у било којој фази вођења тог регистра, не долазе у посед тих података, наводи централна банка.
Подаци из Јединственог регистра рачуна који се односе на грађане који не обављају делатност нису јавно доступни и на њих се примењују одредбе о тајности података утврђене тим законом и прописима којима се уређује заштита података о личности.
Право приступа подацима о рачунима физичких лица која не обављају делатност из тог регистра имају само органи који су за то овлашћени законом, који раде надзор над пружаоцем платних услуга, судови, Министарство унутрашњих послова, Пореска управа, извршитељи и други надлежни у извршном поступку. И то само за потребе поступака, истиче НБС.
Е. Дн.
