Све, заправо, зависи од тога шта се и како рачуна и шта коме одговара. При томе, треба рећи да су обично сви у праву па је тако по анкети Завода за статистику о радној снази мање незапослених и више запослених, а с друге стране, такође званични подаци о броју оних који имају посао показују да је формална запосленост све мања и мања. Тачније, по последњи подацима неформално запослених (Анкета о радној снази) у Србији је у мају ове године било 2.407.930, а формално их је (Месечни статистички билтен о запосленима и зарадама) у истом месецу било 1.691.000. Питање је, наравно, где је запослено тих 717.000 људи?
Стручњаци објашњавају да до тако великог несагласја бројки долази из више разлога. Економиста Горан Николић објашњава да, рецимо, статистика у формално запослене убраја и оне који посао налазе само повремено па је, апсурдно, и један сат рада недељно довољно да неко буде радна снага, то јесте онај ко није незапослен.
Као најозбиљнији, заправо, ту се може појавити проблем рада на црно, с обзиром на то да се у анкетном истраживању запосленим сматра и онај ко је изјавио да је у току референтне недеље најмање један сат радио на пословима за које је био плаћен у новцу или натури. До те „омашке” у пребројавању оних који имају посао долази и због сезонског раста запослености.
Такође, није необично да се у статистици која мери такозвану административну запосленост и незапосленост подаци не подударају с реалним тренутним стањем јер једни одлазе у пензију, други се бришу с евиденције службе за запошљавање због тога што се нису уредно јавили тог месеца, неки су одустали од тражења посла, неки прешли у црну зону...
Иначе, у Србији је, по билтену о запосленима и зарадама, на крају јула ове године било 769.340 незапослених, што је 4.029 мање него у јуну. У јулу је укупан број запослених процењен на 1.689.000, хиљаду мање него месец раније.
– Објашњење за то што нам падају и запосленост и незапосленост може се потражити у начину евидентирања оних који немају посао. Наиме, ако неко из било којег разлога направи пропуст у пријављивању, губи својство незапосленог. Дешава се да се они који су пријављени у Националној служби запошљавања бришу из евиденције иако нису нашли посао – објашњава за наш лист професор струковних студија и консултант Драгован Милићевић.
Елем, статистика није проблем и не треба сумњати да су статистичари ваљано одрадили свој посао, али је питање колику стварну вредност има број незапослених ако се прате само такозвани активно незапослени, то јест они који се редовно пријављују на Биро. Уместо да слушамо о томе како у Србији пада незапосленост (0,5 одсто у другом кварталу године у односу на први, или 45.000 незапослених мање), надлежни би требало да нам кажу колико је људи запослено или, најбоље, колико запослених у Србији редовно прима плате.
С. Глушчевић
Незапосленост 20 одсто
По Анкети Републичког завода за статистику о радној снази, стопа незапослености у Србији била је у другом кварталу ове године 20,3 одсто од укупног броја активних становника. То је 0,5 процената мање у односу на претходно тромесечје. Стопа неформалне запослености у другом кварталу 2014. већа је 0,7 процентних поена, одосно порасла је с 20,5 на 21,2 одсто. Ту стопу представља број оних који раде без формалног уговора о раду у укупном броју запослених. Та категорија обухвата запослене у нерегистрованој фирми или регистрованој, али без формалног уговора о раду и без социјалног и пензионог осигурања...
