посветио Живорад Живковић (54) када је баталио посао у бродоградњи и бригу о фарми преузео од оца Драгољуба (88).
У истом послу остао је и Живорадов син Иван (27), тако да се паралелно развијају два газдинства, а најстарији члан породице Драгољуб не скрива задовољство што наследници настављају традицију, у кући у којој под истим кровом живе четири генерације.
- Свињогојством смо се одувек бавили, деда, потом отац, и ја сам се томе посветио када сам напустио бродоградњу, а видим да је и син заинтересован – каже Живорад Живковић. – Капацитет фарме је 500 товљеника годишње, али смо у прошлој години утовили преко 300 комада. Искоришћеност фарме је око 70 одсто, међутим, у овој години не намеравам да повећавам број товљеника него ћемо остати на лањском нивоу, али видећемо, дуга је година...
Живорад прича, да од када се посветио само пољопривреди, у првом реду свињогојству, било је свакаквих сезона - добрих, лоших, осредњих па и веома профитабилних са солидном зарадом. Памти и године када се се рачунице у тову свиња завршавале “дебелим минусом”, на ивици пропасти.
- Ипак, ми који смо свињогојству посвећени на дуже стазе гледамо да рачунице сводимо у циклусу од четири-пет година, или да се гледа неки просек у пет или осам година, већ како је ко навикао. Просечна цена зависи од тога како се коме заломи, да ли у тову имаш бројнији турнус када је откупна цена добра или када је цена ниска и доноси неминовни губитак. На нашем подручју већу извесност и сугурност значило би уговарање са “Митросом” из Сремске Митровице или другим кланицама, ако би бар имали уговорен део производње од око 60 одсто капацитета за познатог купца и утврђену цену, онда би остатак подносио пласман на слободном тржишту – сматра Живковић.
Узгајивачи свиња из Кузмина тржишту већ дуже време успевају да понуде 20.000 до 30.000 товљеника, углавном сремским кланичарима из околине, али купују их и кланице из Уба, Ниша и других места.
- Никада нисмо били без тржишта, само ту већ зависи каква су кретања, односно какве су откупне цене живе стоке, где све зависи од понуде и
тражње – указује Живковић. - Мислим да ми ипак нисмо толико велико тржиште да би кланичари могли да нас угуше или ми њих, али о томе рачуна мора да води неко други на државном нивоу, у погледу тога да ли је било претераног увоза или је било нормалног увоза, који су доводили до поремећаја. Тренутно се са фарми товљеници плаћају 150 до 155, па и до 160 динара за килограм живе ваге, а кланица “Митрос” која ради по топлим полуткама даје 180 до 185 динара. То је нека задовољавајућа цена толико да нисмо у минусу, него смо на позитивној нули, а даље ће све зависити од цена житарица.
Живковићи из Кузмина обрађују око 90 јутара земље, а како је лањска година била родна, па су им амбари пуни, сматрају да ће добро проћи ако све то пласирају кроз товљенике, док не пристигне јесења берба у ратарству за нови циклус. Већина ратарске производње посвећена је обезбеђењу сточне хране, па доминирају кукуруз и друге житарице, а у сетвеној структури заступљена је и соја.
Живорад објашњава да су он и син, у свињогојству у неку руку поделили послове, јер се он бави товом, а син Иван је више окренут приплодним грлима, назимицама и крмачама.
- Док Иван није стасао водио сам рачуна о комплетној фарми, а како је син стасао и ушао у посао, посла има за обојицу. Покушавамо некако да паралелно развијамо два газдинства под истим кровом, јер не би било добро да један напредује, а други да гледа како то изгледа. Без обзира што смо под истим кровом и Иван треба да буде сам свој газда, тежићемо да то тако и остане, да један другог потпомажемо – истиче Живорад.
Кузмин има скоро 1.000 домаћинства од којих се половина бави свињогојством. Заступљене су веће фарме јер поједина газдинства имају и 1.000 товљеника у турнусу, има средњих и мањих произвођача, или и оних који држе две крмаче, али и оних који су притиснути осцилацијама на тржишту одустали од свињогојства. Живорад Живковић, који је и председник Удружења одгајивача свиња “Граничар”,
које постоји од 2001. године, констатује да су овдашња газдинства у свињогојству свако према својим могућностима.
- Да би се у свињогојству опстало потребна је упорност, а сви остали фактори који утичу могу да буду, али и не морају бити пресудни, мада у некој мери у датом тренутку јесу, посебно када наиђе криза. Има пуно домаћинстава који су у односу на некад смањили производњу и још увек држе нешто товљеника или крмача у оборима. Мислим да би ми у Кузмину, по обрадивој површини које имамо у нашем атару могли да испоручујемо и три пута више товљеника, уместо што већ годинама стагнирамо на садашњој продукцији – сматра Живковић.
Милорад Митровић
Едукација произвођача
Удржење одгајивача свиња “Граничар” у Кузмину егзистира више од деценију и по са циљем унапређења сточарске производње у области свињарства. Председник “Граничара” Живорад Живковић наглашава да је на првом месту едукација произвођача, па се ангажују најистакнутији стручњаци који држе предавања.
- Потребно је да нам стручњаци држе лекције како треба да унапређујемо производњу на нашим фармама, да што успешније производимо, па мислим да смо у томе и успели. Серију стручних предавања одржаћемо и ове зиме, јер није на одмет да се знање освежи и научи нешто ново, а значи пуно и младима који су остали на селу да се баве пољопривредом – каже Живковић.
