у односу на овдашње прилике, али и стварну вредност понуде да су у Грчкој прилике нормалне.По речима Катарине Богдановић из „Хало огласа”, понуда је сада знатно боља јер су грчке агенције некретнина почеле да промет оглашавају директно код српских агенција.
– Највише се траже некретнине до којих наши грађани могу да дођу аутомобилом па су за купце из Србије најинтересантнији Солунска регија и Халкидики – наводи Катарина Богдановић. – Нуде се станови у Кавали, Солуну и у местима на Халкидикију као што је Пефкохори и нека мања. Цене су ниже него од када је Грчка доспела у економску кризу, премда је диктира и сезона, па су тако током зимског периода квадрати јефтинији него лети.
Сада се за 10.000 до 15.000 евра може купити гарсоњера или празан једнособан стан који је за реновирање и у Солуну и у местима на Халкидикију. У Солуну је цена квадрата чак и само 300 евра, а нека просечна је 1.000. Али, ако се жели стан у центру Солуна, за квадрат треба издвојити и до 3.500 евра. На Халкидикију за мање од 1.000 евра по квадрату може се купити одличан стан уз море у стандарном стању. А за лукс варијанте цене иду и до 3.000 евра.
Постоје две врсте купаца, каже она: они који желе да пазаре некретину на мору за своје потребе да би породично летовали сваке године и они који желе да инвестирају и да зараде издавањем.– Највише је купаца који плаћају кешом, и најчешће су купци из Београда и с југа Србије – из Ниша, Врања, Лесковца… којима је грчко море близу и буквално и током викенда могу да скокну преко границе.
Има и купаца којима није битна морска обала већ рентирање, и то студентима, а у огласима се, осим описа некретнине, скреће пажња и на то да су погодни за ту врсту најма. С друге стране, нуди се и пословни простор и ту је понуда, такође, разноврсна. Нашим туристима је познат Олимпик бич, где се, на пример, локал од 59 квадрата погодан за ресторан или перионицу продаје за 32.000 евра, док се у Паралији, исто тако добро познатој, апартман од 27 квадрата нуди за 23.000 евра.
Процедура при склапању купопродајног уговора је сада знатно поједностављена, али упркос томе, купци би такве уговоре требало да склапају с овлашћеним посредником, ради сигурности. – Наши купци треба да имају порески број у Грчкој и отворен рачун у некој од грчких банака. Уколико се некретнина купује на кредит, хипотека се ставља на неку од некретнина коју купац има у Србији. Приликом куповине постоје и трошкови за превод уговора, нотара, трошкови агенције или адвоката. Укњижба некретнине кошта 0,6 одсто у односу на вредност, а порез на пренос имовине је 3,09 одсто – наводи Катарина Богдановић.
З. Делић
Грчке агенције се директно обраћају купцима
У Србији агенције за промет некретнина спорадично продају некретнине из Грчке, нису специјализване само за њих, већ имају понешто од понуде из те земље. Међутим, све више је агенција, најчешће са севера Грчке, које продају само некретнине у Солуну и на Халкидикију и директно се обраћају купцима у Србији преко сајта. У свим таквим агенцијама запослен је неко нашег порекла ко говори српски језик. Огласи се постављају на српском и обично се наводи име особе за контакт у огласима ради лакше комуникације с купцима.
