смањење потрошње стује и повећавање прихода у дражавној каси. По ономе што је у меморандуму Србија обећала ММФ-у, цена струје би требало да буде виша од 1. априла, и то 15 одсто, од чега би део био повећање цене киловата, а други део износ уведене акцизе.
Да ли ће струја поскупети и колико за сада се не може рећи јер, како смо сазнали у „Електропривреди Србије”, Агенцији за енергетику још није упућен захтев за промену цене струје, што су у АЕРС-у и потврдили. Ипак, могуће је да поскупљење струје, чак и ако би захтев из ЕПС-а сада био упућен АЕРС-у, не би могло стартовати од 1. априла јер промена цене ступа на снагу 30 дана по објављивању ценовника ЕПС-а и сагласности АЕРС-а, кажу у тој агенцији.
Идеја о увођењу акциза на струју у Србији – а, да подсетимо, акциза на електричну енергију плаћа се у готово свим земљама Европе и предвиђена је европским стандардима – није нова, али та ставка на рачуну није уведена јер је негодовање грађана било велико. У томе Србија није усамљена јер се ни у земљама у окружењу, где је предвиђено плаћање акцизе на струју, та дажбина не наплаћује. Ипак, уколико се та ставка дода на рачун, у проценту који се најаваљује од око 15 одсто, за просечну потрошњу струје од око 500 киловата рачун би порастао више од 500 динара.
Министар рударства и енергетике Александар Антић каже да увођење акциза на струју није добар корак, и истиче да то министарство није носилац било какве иницијативе за увођење акцизе за струју те да он не верује да постоје озбиљни планови да се она уведе.
Уредница интернет часописа „Балканмагазин” Јелица Путниковић такође истиче да није у реду да се потрошачи струје у Србији тај начин опретерећују јер тај новац не би ишао ЕПС-у, већ у државни буyет. По њеним речима, постоје много ефекаснији начини да се он попуни – наплатом пореза од такозваних великих бизнисмена, који га не плаћају, а држава би државну касу могла напунити и смањењем сивог тржишта.
За сада нико од надлежних званично није искључио могућност да се, уз струју, у нов пакет акциза упакују и сокови. Планирано је, како се може чути, да акцизе на сокове који садрже веће количине воћа буду динар по литру, док би тај намет за газиране сокове износио два динара по литру. То је за сада резервни план за одбрану јавних прихода, који је други пут за пола године извађен из фиоке. Подсетимо, прошле јесени министар Душан Вујовић био је на корак од реализације идеје по којој би се акцизне маркице од динар или два ставиле на сваку боцу газираних напитака, што би се, наравно, прелило на цене у радњама.
Произвођачи су тада и јавно, али и у контактима с представницима Владе, апеловали на то да се акцизе на сокове не уводе. Објаснили су да би та мера зарад краткорочног прихода у државни буyет имала негативан ефекат на целу једну индустрију која упошљава на стотине радника. Они који стају у одбрану тог намета као оправдање узимају то да би се увођењем акциза на газиране напитке повело мало више рачуна о здрављу становништва јер би се таквим пореским оптерећењем утицало на смањење потрошње нездраве хране, у какву се газирани сокови сврставају.
Акциза би се, ако до тога дође, увела за газирана пића произведена у Србији, као и на увозна, док би минерална вода избегла тај намет. Иначе, у Србији се буyет пуни акцизама на деривате нафте, био-горива и био-течности, дуванске производе, алкохолна пића и кафу.
С. Глушчевић
Д. Млађеновић
Не бисмо били једини
Ако би Србија увела акцизе на сокове, не би била прва европска земља која је то урадила. Рецимо, велика се прашина око тога дигла пре неколико година у Мађарској, када су тамошње власти одлучиле да буyет попуне акцизом од 0,02 евра на сокове које садрже више од осам грама шећера на стотину милилитра, те 0,64 евра на сирупе, а 0,8 евра на енергетска пића. Акцизу на газирана пића увела је и Црна Гора – тај намет код јужних комшија износи 0,1 евра по литру. Французи код енергетских пића имају акцизу – чак евро по литру.
