Били ми за или против, биотехнологија ће обликовати нашу будућност производње хране, јер једначина у којој имамо све више људи, све мању производњу у сточарству, а мора да се смањи емисија штетних гасова може да се реши само производњом хране у лабираторијама, а та тахнологија није тако далеко. Штавише, ту је.
У Америци почиње продаја меса из лабораторије, Руси су имали план и технологију да с америчким КФЦ-ом производе пилетину на 3Д штампачу…
Биотехнологија се некада па и данас користи да би се правили бољи сир, врхунски кајмак или јогурт, а ускоро ће се правити млеко без крава и месо биљног порекла.
Управо је производња млека без крава била једна од тема скупа у Београду, на којем се разговарало о томе како биотехнологија обликује нашу будућност.
Производња меса или млека из епрувете тренутно јесте скупа, као што су и све нове технологије, али када уђу у масовну производњу, њима цена драстично пада и постају доступне свима.
Ове технологије и ова производња нису резервисане само за развијене земље, јер постоји и много организација које раде тзв. трансфер знања. Такав је, рецимо, Међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију који делује при Уједињеним нацијама. Овај центар знање и технологије преноси на 64 земље за које се може рећи да имају средњи или низак доходак.
Овој производњи се прибегло јер је људи на планети све више, а говеда нема довољно да би сви пили кравље млеко и јели говедину, а говеда, кажу неки експерти, још испуштају велику количину метана, који прави ефекат стаклене баште. Како је рекла Клаудија Викерс, главни истраживач у Иденбруу у Аустралији, у квасцу се производе протеини млека који се касније мешају са водом и тако се добије право млеко.
Додала је да је то млеко сасвим храњиво и исто као кравље.
Министарка науке проф. др Јелена Беговић је навела да смо ушли у еру када све више расте број вегетаријанаца, али они желе и да уживају у разним укусима, као што је месо потпуно биљног порекла које се штампа на 3Д штампачу и добије се стејк који има 98 одсто укус стејка, али је његов састав биљног порекла.
Беговић је рекла да ово можда старијим генерацијама звучи као нешто страшно, али да, заправо, није и да је реч о сасвим храњивој, веома безбедној храни, која је чиста и без бактерија.
- И брза храна је некад била незамислива. Мислим да неке нове генерације неће ни размишљати о томе и то ће бити део њихове свакодневне дијете. Да сте пре 100 година некоме рекли: „Идемо у продавницу брзе хране”, рекао би да то не долази у обзир, јер се храна спрема само код куће а сада је сасвим нормално да се скокне до ћошка и купи нека брза храна - указала је Беговић.
Д. Урошевић
