Ради се, заправо, о истраживањима која за циљ имају проналажење алтернативних извора протеина за исхрану домаћих животиња. Суштина је у томе да се замени бар део протеина у сточној храни који долазе из традиционалних индустријских биљних култура, попут соје, које заузимају велике пољопривредне површине.
– Наша идеја је да као извор протеина користимо инсекте, и то оне који живе на овом нашем подручју. У свету доста истраживачких пројеката у фокусу има ларве тзв. црне војничке муве, док смо се ми определили за добро нам познатог црва брашнара, латински Tenebrio molitor. О њему се деценијама уназад искључиво причало као о складишној штеточини, а заправо је изузетно богат квалитетним протеинима и квалитетним мастима – каже за „Дневник” руководилац пројекта др Игор Јајић, редовни професор на Департману за сточарство Пољопривредног факултета. – А циљ нашег пројекта и јесте да се на малом простору произведе висококвалитетан протеин, дакле са висококвалитетним аминокиселинским саставом, који је лако апсортиван за све врсте домаћих животиња.
О црву брашнара се деценијама уназад причало као о складишној штеточини, а заправо је изузетно богат протеинима
Основ пројекта су испитивања инсеката у лабораторијским условима, све у циљу оптимизације њихове потоње производње. Задатак је узгојити црва брашнара на нуспроизводима пољопривредне производње, дакле на отпаду: остацима од жетве јечма, овса, пшенице, на пивском тропу, лому од кукуруза и других житарица, чак и погачама које долазе из уљарске индустрије. Огледи се при томе раде у условима који највише пријају овој инсекатској врсти, дакле на 26 степени уз релативну влажност ваздуха од 55-60 процената.
Након узгоја, како појашњава др Милош Петровић, доцент на Департману за фитомедицину и заштиту животне средине, у лабораторији ће се одредити и параметри који се односе на животни циклус инсеката - колико је трајало развиће, колики је био прираст у току узгоја, просечна маса ларви... Сви ти подаци ће допринети да се извуче закључак о оптималном храниву, у смислу односа цена/квалитет, за масовни узгој ове инсекатске врсте.
– Инсекте смо увек посматрали као штеточине и нико не размишља о њиховим нутритивним потребама, о конверзији, о прирасту. А ми на њих гледамо као на домаће животиње и кроз огледе желимо да утврдимо колико је ког хранива потребно за килограм прираста инсеката. И колико ће то да кошта, да бисмо могли да упоредимо са осталим протеинским хранивима и извучемо закључак да ли наша идеја пије воду или не – појашњава нам др Мирослава Половински Хорватовић, научна сарадница на Пољопривредном факултету. – Други део приче односи се на брашно произведено од инсеката, где постављамо метаболички и производни оглед. У првом испитујемо како животиње - у нашем случају бројлери - реагују на „нову” храну, јер поред протеина ту има још материја које можда могу и антинутритивно да делују. А код другог огледа пратимо производне резултате пратећи показатеље попут конверзије, конзумације... и циљ нам је да ти резултати, ако већ не буду бољи, буду на истом нивоу као у случају других протеинских хранива.
У склопу пројекта Pro-Sustain важна ће бити и анализа фраса, односно измета који заостаје за црвом брашнара. Јер, то је, с једне стране, потенцијално веома квалитетно органско ђубриво. Међутим, будући да важна грана експеримената подразумева и узгој Tenebrio molitorа на храниву контаминираном микотоксинима, пре свега афлатоскином, са којим се често боримо на нашем подручју, од изузетне је важности и информација да ли и колико токсина остаје у црвима након што они сваре контаминирану храну. Тек, први резултати показују, открива нам Никола Лаћарац, који на ту тему ради докторат, да се микотоксини не задржавају у инсектима већ готово у потпуности иду у њихов измет. У том смислу ће се у следећој фази радити и детоксикација фраса, како би на крају и тај производ био потпуно чист, односно спреман за употребу на пољима.
Свакако један од најизазовнијих задатака у оквиру пројекта Pro-Sustain јесте управо технолошка прерада ларви, односно добијање инсекатског брашна и његово укључивање у смеше за исхрану товних пилића - популарни концентрат. По речима асистента на Департману за сточарство Марка Вукадиновића, први корак је сушење ларви инсеката, затим следи обесмашћивање и онда млевење, све како би се добио стандардизован производ, односно храниво уједначеног састава. У следећем кораку се ради формулација и оптимизација комплетних смеша, и на крају ланца долази производња тих смеша које ће се користити у поменутим метаболичким и производним огледима.
– Већ након почетних резултата изашли смо из лабораторије у наш Агрокампус у Темерину, где смо утемељили „мини фарму” инсеката – наводи проф. др Игор Јајић. – Тамо смо енормно повећали продуктивност у односу на факултетске услове, те већ имамо значајан прираст инсеката. Али за неку озбиљнију, индустријску производњу, то скалирање би морало бити за још неколико пута. Ми одавно знамо колико можемо добити протеина са квадратног метра соје; е сад, колико можемо и по којој цени добити протеина са квадратног метра инсеката, на то питање још немамо прецизан одговор, али сам сигуран у то да се исплативост неће довести у питање. И искрено се надамо да ће резултати нашег пројекта бити одлична полазна основа за започињање озбиљног фармског узгоја инсеката.
Мирослав Стајић
