Дефицитарни су, махом, ИТ стручњаци и занатлије свих усмерења и без сумње је да ће и у будућности ови кадрови недостајати. Будући да је потреба за овим кадовима велика, а послодавцима су неопходни, све их је више који су спремни да предузму кораке како би први стигли до радника, а затим га и задржали. Тако се, упоредо са растом потребе за одређеним кадровима, повећавају и зараде. Већ сада је веома тешко наћи радника који ће цео месец радити за минималац, који је од почетка ове године око 40.000 динара, у просеку. То је и разлог што многи траже посао који ће им обезбедити бољу зараду - а реч је о износима који прескачу 1.000 евра, а достижу и износе од неколико хиљада евра.
Свакако је да су зараде запослених у ИТ сектору на првом месту и да далеко иза себе остављају зараде у другим секторима - јер је просечна месечна зарада око 250.000 динара. Такође, извесно је и да је велики број стручњака у овој области отишао у друге земље, да у Србији радника у ИТ сектору нема довољно и да ће бити међу најтраженијима и током ове године. По речима ПР менаyера Инфостуда Милоша Туринског, ИТ сектор се брзо развија, а и поред тога што се повећавају квоте за упис на одговарајуће факултете, нема довољно кадрова.
Како попунити радно место
Прошле године, према подацима центра за запошљавање Инфостуд, области у којима је било нуђено највише радних места биле су трговина, продаја, ИТ сектор, машинство, администрација и угоститељство . Најтраженији су били продавци, возачи, магационери, административни радници и радници у производњи. Уз недостатак кадрова у ИТ сектору, највише су недостајали магационери, конобари, кувари, месари, хигијеничари, грађевински радници, возачи, аутомеханичари и водоинсталатери, а тражени су и електроинжењери, дипломирани фармацеути, адвокатски приправници.
- Пограмерски послови биће тражени и ове године - каже Турински. -То се, пре свега, односи на медиоре, односно људе који имају минимално три године искуства, и сениоре - који имају радно искуство у струци барем пет година. Зараде у ИТ сектору су међу највишима у земљи јер је просечна плата око 1.600 евра, али има и оних који зарађују око 8.500 евра.
Пре него што се на прво место по висини плата пласирао ИТ сектор, занимање контролора лета било је међу најплаћенијима. Међутим, већ неко време просечне зараде запослених у ИТ сектору далеко си више од оних који раде у контроли лета. Ипак, радно место контролора лета и даље је међу занимањима која обезбеђују високу зараду и знатно премашује просечну зараду у Србији, која је у октобру прошле године била око 75.000 динара. Наиме, плате контролора лета крећу се између 200.000 и 500.000 динара.
Међу занимањима која ће бити тражена ове године су, указује Турински, и радници у електротехничком и машинском сектору, а инжењери који су завршили Електротехнички или Машински факултет могу да зараде, у просеку, до 135.000 динара. Он истиче и да недостају и занатлије свих врста и да је то приметно већ неколико година.
- Занатлија није било довољно ни пре пандемије коронавируса, а сада је овај проблем све израженији па се, да би се одређени послови обављали, у Србију увози радна снага. Тржиште рада и школство нису у складу, а можда је и већи проблем то што млади нису довољно заинтересовани да се школују за занатске струке - каже Турински.
Тражени су аутомеханичари, столари, пекари, водоинсталатери, молери, грађевински радници... а плате су и више од 200.000 динара. Тако аутомеханичар месечно може да заради и до 150.000 динара, сличне зараде нуде се и столарима, електричарима, молерима, а има и послодаваца који су спремни да искусном мајстору понуде 240.000 динара. То, наравно, не значи да сви мајстори могу толико да зараде, него само потврђује то да се послодавци морају борити за радника.
Турински истиче да је посао у сектору трговине тражен протекле две деценије и да се слично може очекивати и надаље. Познато је да је у трговини измена радника велика јер је многима то посао који обављају док нешто друго не искрсне, али је могуће и да је разлог и то што плате у овом сектору варирају. Већина власника малих продавница, где су плате биле у висини минималне, сада, због недостатка радника и честих измена, подебљавају коверте, док су зараде у великим трговачким компанијама, у зависности од врсте посла и радног искуства, и до 100.000 динара.
Д. Млађеновић
