"Текстилни производи који се продају преко интернета су проблем за сиву економију као и разне услуге попут уређивања ноктију. Немамо довољно капацитета и потребна нам је адекватна опрема да би то могли да пратимо и да реагујемо", рекао је Радак за РТС.
Он каже да је лако евидентирати оне који послују преко интернета, а да након тога следе провере.
"Када видите огласе, морате да поверите да ли је послодавац регистрован у АПР-у", напомено је Радак.
Угоститељство је један од најризичнијих сектора за сиву економију, рекао је Радак и додао да су контроле усмерене на сплавове и туристичке центре због неиздавања фискалних рачуна и непријављивања радника.
Удео сиве економије је око 30 одсто БДП-а, а Радак напомиње да је последња провера рађена 2013. године и да до краја године треба очекивати прелиминарну анализу.
"Очекујемо позитиван помак и циљ нам је да сиву економију смањимо на 26,7 одсто БДП-а. У ЕУ тај проблем такође није искорењен и удео сиве економије у БДП-у је 15 одсто", истиче Радак.
Каже да је у Србији прошле године регистровано 17.000 радника који су радили на црно, а да је њих 15.000 запослено.
"Угоститељство је један од најризичнијих сектора за сиву економију. Контроле су доста усмерене на сплавове, као и на туристичке центре због неиздавања фискалних рачуна и непријављивања радника", указује Радак.
Објашњава да су државне институције најважнија карика у сузбијању сиве економије али да грађани у томе могу да помогну.
"Проблем је недостатак инспектора и опреме и грађани могу да помогну. На држави је да омогући лакше пријављивање оних који не издају рачуне или непријављују раднике. Само 22 одсто људи би пријавило објекат који не изадаје рачун. Пријављивањем сиве економије грађани доприносе себи", закључио је Радак.
Недавно истраживање Националне алијансе за локални економски развој је показало да борбу против сиве економије подржава око 90 одсто грађана Србије, иако трећина њих не уме да препозна исправан фискални рачун, а 59 одсто плаћање обавља искључиво готовином, чиме поспешује сиву економију.
