Почетак ове сезоне већ је квалификован као одличан за произвођаче јер је килограм кукуруза тренутно 17 динара, без пореза на додату вредност, што је 20 одсто виша цена у односу на исти период прошле године. Код соје је ценовни раст још израженији. Та уљарица се тренутно прометује по 43 динара, без ПДВ-а, у поређењу с прошлогодишњих 36,20 динара. И цена пшенице је у значајном порасту у односу на лане. Преко Продуктне берзе у Новом Саду последњи уговор је закључен по 20 динара, без ПДВ-а, док је 2019. године цена била 17,60 динара.
Паралелно с растом цена основних пољопривредних култура, расте и интересовање пољопривредника за берзанско кретање цена. Наиме, од маја и ступања на снагу Закона о робним берзама, индивидуални пољопривредници могу самостално да тргују на Берзи без посредовања агенција, које су уместо њих нудиле производе и зарађивали на њиховој муци и труду.
– Већ сада је уочљиво колико је био потребан нови систем берзанског трговања јер је само протекли месец број чланова Берзе порастао чак 35 одсто, међу којима су газдинства, задруге, трговци – изјавио је за „Дневник” директор Продуктне берзе Милош Јањић. – И број трансакција и количина у појединачним уговорима увећани су у последња три месеца, и то ће дати позитиван замајац у наредном периоду.
Он је казао да су на крају процеса усаглашавања пословања с регулативом новог Закона о робним берзама. Да би одредбе тог закона заживеле на прави начин, помоћ им пружа Немачка развојна банка.
– Ако не буде неких изненађења, до краја године нови систем треба у потпуности да буде у примени. Све мењамо – од софтвера за трговање, преко система плаћања робе, гаранција, праћења испоруке и контроле квалитета робе, па до правила комуникације са члановима и објављивања информација. Трудимо да систем који се уводи не представља велику промену у самој технологији трговања са становишта чланова Берзе, односно да остане што једноставнији, да сваки члан Берзе има могућност директног испостављања налога тако да на свом рачунару котира продају или тражњу и да добија све релевантне информације о ценама на Берзи – истакао је Јањић.
По његовим речима, Берза ће преко брокера пратити испоруку и квалитет испоручене робе.
– Једноставно, циљ је да свако добије оно што је уговорио – купац робу, а продавац новац јер је зарада у трговању пољопривредним производима много мања него што је била пре десетак година. Зато ћемо организовати компактан берзански систем, где ће под једним кровом бити брокерски сектор, обрачун и плаћање и контрола. На основу искустава других светских берзи и великог броја разговора с клијентима, дефинисали смо модел гаранција, који, с једне стране, мора да буде ликвидан, а с друге, да не представља превелико оптерећење за чланове Берзе. Продуктна берза ће, истиче Јањић, примењивати такозвани модел маргинских рачуна, што значи да ће и купац и продавац уплаћивати новац на рачун Берзе.
– Маргински рачун ће представљати гаранцију у одређеном проценту од вредности уговора. На терминском тржишту ће висина гаранције бити додатно усклађивана с тренутном ценом уговорене робе. Превасходни циљ је да и купац и продавац не „искоче” из уговора, односно да, у супротном, буду обештећени. Свему томе значајно доприноси увођење регулатора у виду Комисије за хартије од вредности, која ће, као независно тело, контролисати рад робне берзе и трговања берзанским робама.
Закон о робним берзама је омогућио и плаћање робе у страној валути, што представља основ да купци из иностранства, односно друге берзе, направе с Продуктном берзом линк за лакши промет робе преко заједничке платформе.
– Сарађујмо с берзама у Бечу, Будимпешти и Букурешту, а одскоро и оном у Болоњи, а прве информације показују велику заинтересованост њихових чланова за дубљу сарадњу – навео је Милош Јањић, и додао да Продуктна берза, осим сарадње с берзама на којима се тргује пољопривредним производима, планира проширење рада и на другу берзанску робу, те да ће сарадња, пре свега, ићи у том смеру.
З. Делић
