Ипак, времена су се променила и данас банке чешће отпуштају стручњаке и службенике него што их запошљавају. Подаци Удружења банка Србије говоре да је 2002. године у пословним банкама у Србији радило 18.914 људи. Све до 2008. године тај број је растао и достигао цифру од 32.342. Тада је у свету, па и код нас, почела криза па је и број запослених отада непрестрано у паду и последњег дана прошле године плату је у банкама у Србији примало 23.342 радника.
Разлоге треба тражити у смањениј кредитној активности. То је довело до мањег обима посла, али не само код позајмица. Платним прометом се код нас баве специјализоване компаније које за сараднике ангажују мењачнице, као и агенције за техничке прегледе, продавнице. Код њих се плаћају рачуни, а то је често јефтиније него код банака. Осим тога, ту је и знатан раст електронског банкарства у Србији. У оба случаја клијенти заобилазе банке и шалтере, а резултат је да запослени у банкама добијају отпремнину и радну књижицу у руке.
О томе како то изгледа Милан Алемпијевић из Синдиката финансијских организација Србије каже:
– Када дође до спајања или преузимања банака, нови власници гледају како да рационализују посао – наводи Алемпијевић. – Деле се отпремнине које зависе од позиције запослених у банци и дужине стажа па износе од неколико стотина или хиљада евра до 10.000 или 15.000 евра, колико је намењено онима у топ-менаyменту. Истовремено, радно место запослених који остану да раде није сигурно. Нови власници их шаљу на плаћени одмор од неколико месеци. За то време се донесе нова систематизација и службеници којима истекне плаћени одмор немају где да се врате јер је радно место укинуто. Та могућност се и те како користи. Ми сматрамо да то није у складу с нашим законима и обратили смо се суду.
Рационализација броја запослених у банкарском сектору је пре десетак година највише сметала житељима малих места. Банке су ту прво затварале пословне јединице, а клијенти су били принуђени на то да стоје у реду пред шалтерима у пошти или да путују у прво веће место где банка има филијалу. Да би се стимулисало електронско плаћање рачуна, многе банке обезбедиле су значајне повољности и попусте и на то се одлучује све више клијената, па је и то допринело томе да се у банке све ређе иде и службеници остају без посла.
Измена Закона о платном промету довела је на тржиште нове играче. У Војводини је лиценцу Народне банке Србије добила компанија „Пејспот”, која има 150 места за плаћање, док их је у целој земљи 400.
– Наши сарадници су мењачнице, маркети, агенције које се баве техничким прегледима. Трошкови провизија су нижи него код банака – каже директорка и сувласница „Пејспота” Дубравка Бјекић. – Много је насељених места, посебно у Банату, у којима није било ниједног места за плаћање или поштански шалтери раде свега неколико дана недељно па им је сада обезбеђена могућност да измире своје рачуне и захваљујући сарадњи с нашим сарадницима, имају услугу целодневно.
Постаје већ уобичајено да банке у Србији уступају кредите грађана и друга потраживања ако нису заинтересоване за тај сегмент тржишта. Уз селидбу портфолија у другу банку, одлазе и службеници, али не сви који су се тим послом бавили.
– Банка, која је купац, односно нови власник, преузима тек мањи део службеника – каже Алемпијевић. – Остали остају у старој банци, а за неколико месеци остају и без посла.
те нове јединице за плаћање не запошљавају отпуштене банкарске службенике него тај посао раде оне већ запослени, којима је то додатна обавеза и обучавају се и за плаћање рачуна. Наравно да би се на тим радним местима могли запослити и стручни банкари, али тешко да ће неко из Београда, који је радио у банци на руководећој функцији, отићи, рецимо, у Сонту да ради у ауто-сервису који се бави техничким прегледом возила и платним прометом.
Спас за банкарске службенике и менаyмент могао би једино донети развој: већа кредитна активност, више плате, потреба за банкарским саветником који ће обавештавати клијенте о томе где да уложе новац и објаснити све варијанте кредитирања. Кредити су у Србији током прошле године порасли 9,1 одсто, што заправо значи мање од једног процента месечно. То довољно говори само по себи.
Д. Вујошевић
