Нема оних који упропасте фирму па отворе нову

Од почетка прошлог месеца на порталу Агенције за привредне регистре доступна су „црне листе” директора, односно фирми

које нису пословале у складу са законима. Имена власника, директора и осталих руководећих органа предузећа који су кажњавани због кривичних дела и прекршаја уносе се у Централну евиденцију привремених ограничења правних лица регистрованих у АПР-у.

У том регистру треба да се нађу подаци о привредним субјектима, њиховим власницима, директорима и другим руководећим органима чије је пословање санкционисано законом. У првих 15 дана рада регистра било је унето 271 предузеће чијим су директорима привремено ограничена права, од пререгистрације фирме па до расплагања новцем, у зависности од санкције због које су се и нашли у тој евиденцији. Већина фирми уписана је у ту евиденцију због неплаћања пореза, а не због судских решења и пресуда.

Иначе, регистар привремених ограничења права у старту био је много амбициозније замишљен и најављиван јер је постојало обећање да ће се у њему наћи и они директори који су фирме намерно гурнули у стечај, као и они који су фирму увели у бокаду рачуна дужу од четири месеца. Међутим, та верзија није прошла па је остало да се у регистру нађу само они којима се рад привремено ограничава због судских решења и пресуда па су, самим тим, многи лоши директори и даље остали без јавне прозивке.

Тако, рецимо, и даље не постоји могућност да се спречи да газде које су због дуговања затвориле једну фирму убрзо отворе нову. Довољно је да нису осуђивани и да немају никаквих проблема да наставе да раде под плаштом нове фирме, а да направљене дугове оставе држави. То пак значи да се један такав власник фирме неће наћи у регистру па самим тим они који сарађују с њим, али и радници, неће знати да је реч о човеку који је већ упропастио једно предузеће и оставио га у дуговима. То доводи у заблуду раднике који добију посао у његовој новооснованој фирми јер нису свесни тога да могу проћи као и њихове „колеге”, односно да никад не добију плату.

Директор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић истиче да поједине законске одредбе у Србије више иду наруку онима који несавесно послују и преварантима него онима који раде поштено и легално. Он тврди да је главни проблем у томе што Закон о привредним друштвима дозвољава да неко с малим износом оснује фирму, а затим нагомила губитке који могу износити више стотина милиона динара.

– Заправо, сви ти губици који се нагомилавају значе да је тај неко оштетио неког другог – објаснио је Рајић. – Једно од решења било би измена постојеће законске регулативе, да се за пословање гарантује личном имовином и да једноставно не буде дозвољено да фирма буде презадужена. Тако је у развијеним земљама допуштено да фирма оде у дуг изнад висине уписаног капитала максимално до 50 или 100 одсто своје вредности, а сва дуговања преко тога су практично притивзаконита. Ако се утврди да неко послује на тај начин, он мора да одговара својом личном имовином и да надокнади штету коју је направио другим компанијама. У Србији, нажалост, то није случај и такав лимит не постоји. Неко може само да затвори ту фирму и остане дужан десетине или стотине хиљада евра.

Да би се такав газда нашао у регистру оних који несавесно воде фирму, неопходно је да против њега постоји пресуда, што, како истиче Рајић, значи да неко од оних којима је остао дужан против њега покрене приватну кривичну тужбу и да добије тај судски спор. Међутим, такви судови трају дуго и скупи су, додаје Рајић па је самим тим мала шанса да се такав несавесни газда нађе у регистру.

Љ. Малешевић

 

Судска пресуда кључна

На предлог Агенције за привредне регистре, министар привреде Жељко Сертић донео је Правилник о класификацији основа привременог ограничења права, по којем забрану или ограничење обавања послова, располагања новцем и вршења дужности или позива одговорног лица доноси суд својом пресудом и управни орган својим решењем. Суд доноси и забрану или ограничење располагања уделима, док управни орган доноси мере изречене на основу прописа којима се уређује порески поступак и пореска администрација, мере изречене у надлежности инспекцијског надзора и друге мере у складу са законом. Без испуњења тих услова нема уношења података о лошим директорима у регистар на сајту АПР-а.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести