а при том су плате у државним предузећима већа за скоро 200 евра у односу на просечне зараде. Сама најава реорганизације јавног сектора и могућност отпуштања, изазвала је лавину реаговања и негодовања. Јер, држава се показала као најбољи послодавац, који не само да се стара за своје запослене док раде већ се брине да и када остају без радног места добију отпремнину од 200 евра, да имају право на новчану надокнаду на евиденцији незапослених и да их обезеђене допреми до пензионерске касе.
Све то, дакако, обезбеђује им се из буyета којег пуне сви грађани ове државе, па и они који данас раде у приватном сектору у којем немају никакве гаранције не само за отпремину уколико остану без радног места већ чак ни да ће икада добити своју поштену зарађену плату.
Наиме, све оно што имају запослени у државном сектору немају радници код приватника. Не само да им је плата знатно мања него у државном сектору и јавним предузећима већ често на њу чекају месецима, а није ретко да је никад и не добију. Док Закон о раду води рачуна о отпреминама у случају останка без радног места у државним предузећима и службама, о радницима запосленим код приватника нико бригу не води, нити имају могућости да на било који начин у случају да газда банкротира наплате неисплаћене плате.
Наиме, када приватник стави катанац на фирму, заостале плате радници не могу чак ни судски да наплате. То што им газда годину или две није исплаћивао зараду, а они се надали да ће ипак опстатити и чували радно место, након банкрота тера раднике на просјачки штап. Стручњак за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија сматра да је то грешка лоших закона, пре свега Закона о раду.
- У приватном сектору у случају пропадања предузећа које има веће дугове него капитал практично нема начина да се радницима исплати оно што им се дугује. У добро уређеним земљама закони о раду имају одредбе које кажу да је плата трошак фирме, као и све оно што произилази из ње, те је обавеза која се мора остварити, и у многим земљама је управо то прече од свега осталог у случају да фирма банкротира. Код нас је пак могуће да неко годинама не плаћа порезе и доприносе и да не буде за то никада не буде кажњен– објаснио је Бушталија.
По оцени економисте Миладина Ковачевића у приватном предузећу након гашења све иде по стечајном поступку, а када је већ тако онда најчешће нема новца за дугове према радницима.- Једноставно, бригу послодавца не може преузети други послодавац, не може држава преузети бригу о приватном предузећу које је отишло у стечај и његовим радницима- оценио је Ковачевић.
Дакле, држава нема обавезу да надокнади неисплаћене плате радницима који су радили код приватника, а то не може да учини ни нови послодавац који купи предузеће у стечају. Тако се радници који су наивно веровали да ће једном добити све заостале плате суоче са суровом стварношћу да су њихови новци и уложени рад ничија брига.
Љ. Малешевић
Избрисано 12.360 предузетника
Само током прве половине ове године 811 привредних друштава избрисано је у Агенцији за привредне регистре. У исто време избрисано је 12.360 предузетника и 2.129 радњи. Колико хиљада радника у тим предузећима је остало без могућности да наплати заостале плате нико нема података. Таква евиденција се и не води.
