За седам месеци 2015. године нето прилив директних страних инвестиција вредео је 742 милиона евра, а у истом периоду прошле године 821 милион евра. Из ових званичних података јасно је да су нам нове инвестиције преко потребне и док се копља ломе око тога како их привући економисти упозоравају да су нам нове фабрике важне, али не по сваку цену .
До краја месеца Влада Србије би требало да усвоји Закон о накнадама којим ће се регулисати давање субвенција инвеститорима. Читаву деценију држава инвеститоре покушава да привуче субвенцијама – давала је и до 10.000 евра за новоотворено радно место. Највише новца добио је „Бенетон”, по 9.000 за 2.000 радних места.
За десет година Уредба о привлачењу директних инвестиција 10 пута је преправљана. Резултат: 54 пројекта је успешно завршено, 153 су у току, а трећина уговора је раскинута. Економиста Милојко Арсић изјавио је да не би било добро да се Закон о улагањима, који је у припреми, искористи као могућност за то да се у Србији трајно задрже, како је казао, издашне субвенције које добијају инвеститори.
„Јавности још нису доступна конкретна решења у Нацрту закона о улагањима, али мислим да не би било добро да се тај закон искористи како би се у Србији трајно задржале издашне субвенције које добијају инвеститори. Србија је у претходним годинама одобравала релативно издашне субвенције, док су резултати били релатно скромнни”, рекао је Арсић новинарима приликом представљања часописа „Квартални монитор” који издаје Фондација за развој економске науке.
Он је казао да инвестиције које је Србија тако привлачила нису биле веће него у оним земљама које су давале много скромније субвенције. Како је казао, „чини се да се овим законом продужава тај период у коме ће Србија имати субвенције”. Такође је оценио да се чини да се тим законом одступа од решења која постоје у изграђеним тржишним економијама и да Србија, додао је, „бар привремено, наставља да иде у супротном смеру”.
Он је рекао да би главни напредак Србије требало да буде у унапређењу привредног амбијента и реформи привредног система. Када је реч о субвенцијама, како је оценио, требало би их смањивати и ограничавати са циљем да се у неколико година сведу на оне облике који постоје у развијеним земљама, односно да се дају углавном субвенције за области пољопривреде, за науку и технолошки развој...
Д. У.
