од чега се последњих година извезе од трећине до две у земље Европске уније, северне Африке, Индију и Јапан. Процењује се да девизни прилив од извоза меда, како се чуло на научно-стручном скупу „Пчеларство у Србији”, који је недавно Одбор САНУ за село организовао у Крушевцу, може бити већи од оног који Србија остварује од извоза малина и меса, не рачунајући посредни феномен – ефекат медоносне пчеле у савременој биљној производњи, која је у многим случајевима незаменљив опрашивач.
У Европи је регистровано око 620.000 пчелара који просечно произведу око 220.000 тона меда, док је у Северној Америци регистровано 212.000 пчелара који поседују око 2.500.000 кошница. Највећи светски произвођач меда је Кина, где се произведе 450.000 тона, а у Европи је то Шпанија с произведених 30.000 тона меда. Највећи потрошач меда у Европи је Немачка с просечних 1.100 грама по човеку годишње, затим Француска са 600, Италија и Србија с по 300 грама по становнику.
На научно-стручном скупу у Крушевцу истакнуто је да је мед произведен у Србији изузетно квалитетан и тражен у Норвешкој и земљама ЕУ, а однедавно је за његову потрошњу примећена велика заинтересованост арапских земаља. Јасно је да због доброг квалитета нашег меда, пчеларство може постатити профитабилно занимање, односно бити више од хобија. Оснивањем и регистрацијом обавезних објеката за продају меда у земљама ЕУ расте потражња за тим производом произведеним у Србији и реално је очекивати да он добро прође на европском тржишту. Тим пре што је цена меда у ЕУ вишеструко већа него у Србији. Због тога он представља велику извозну шансу Србије, али да би пчеларство постало протифабилно и да би почело да доноси већу зараду, пчеларима држава мора давати подстицаје за развој и унапређење пчеларства, закључили су учесници научног скупа о пчеларству у Србији.
Указали су и на то да се широком друштвеном акцијом мора направити план да се у року од пет година број пчелињих кошница повећа на милион и производња меда стабилизује на 10.000 тона годишње.
Љ. Малешевић
Образовање важно
Посебна пажња мора се посветити образовању пчелара тако што би се направио акциони план који би развијао љубав према пчелама од првог разреда основне школе до универзитета. треба формирати референтну националну лабораторију која би се бавила оценом квалитета меда и других пчелињих производа, а посебно оних количина које иду у извоз. Треба формирати и националну организацију која ће се бавити маркетингом, пласманом и реализацијом пчелињих производа на домаћем и страном тржишту.
