до краја године постигне аранжман „из предострожности”. Српским финансијама у овом тренутку није потребан новац па је аранжман „из предострожности” нужан да би се новац могао користити ако кола крену низбрдо. А што је још важније – да би се свету показало да су реформе у Србији сигурна ствар и да је наша држава озбиљна. С друге стране, ММФ жели да Србија смањи минус у буyету и хитно настави фискалне и структурне реформе.
За сада је сигурно да смењење плата и пензија неће бити довољно да се закрпи рупа у буyету за наредну годину те да је потребно уштедети још између 200 милиона евра и 300 милиона.Проф. др Милојко Арсић потврдио је за „Дневник” да Србија може бирати како ће уштедети новац који недостаје, а у оптицају су смањење субвенција, смањење броја запослених у јавном сектроу или пак повећање пореза на додату вредност.
Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је договорена солидна основа за данашње преговоре с Међународним монетарним фондом.Разговараће се и макроекономским пројекцијама, а потом и о смањењу трошкова и о јавним предузећима.
Министар финансија је истакао да је циљ спровођење програма, да је договорено смањење трошкова и да се при том кренуло од плата и пензија, што је већ ушло у ребаланс буyета, а да се наставља с осталим трошковима као што су субвенције.На питање новинара да ли ће бити отпуштања у јавном сектору, Вујовић је одговорио „вероватно да” и да је реч о рационализацији броја запослених, „као што би учинио сваки послодавац на Западу”.
– Међународни монетарни фонд сматра да Србија улази у кључну фазу реформи – каже председник Савета гувернера НБС-а Небојша Савић.
Он је рекао да се Влада Србије нада да би нови аранжман могао бити договорен до краја ове године или почетком наредне.– Какав бисмо ми то споразум желели? Постоје две опције – једна је онај кредит „из предострожности”, где новац стоји са стране, а друга је директан кредит – рекао је Савић.
Преседник Савета гувернера НБС-а је напоменуо да се аранжман с Фондом не прави само за једну годину – то је програм у којем ми треба да до 2017. године оборимо фискални дефицит, с преко осам одсто БДП-а, колики је сада, на до три процената, и то је кључно на чему треба радити.
Коментаришући питање да ли ће за успех у преговорима бити кључан план како смањити администрацију и јавни сектор – јер неки домаћи медији спекулишу о томе да би ММФ могао да тражи смањење од готово 100.000 људи у јавном сектору – Савић је рекао да је Србија у фази када је прошла кроз две етапе реформи и сад улази у кључан период реформи, а то је питање будућности јавних предузећа и на томе ће веома инсистирати ММФ, односно Светска банка, у чијој надлежности су јавна предузећа.
– Реформа јавних предузећа је кључ следеће фазе реформе. У мери у којој јавна предузећа буду реформисана током наредне године, у тој мери ће бити лакше решити проблеме буyета и затварати причу оне 2017. године када укупни дефицит треба да буде негде до три процената – подсетио је Савић.
Предсденик Савета гувернера НБС-а је рекао да се, колико он зна, нису постављале непосредно цифре као ограничења броја запослених у јавном сектору.
Д. Урошевић
Већи порези мало вероватни
Од свих мера за уштеду повећање пореза на додату вредност – ПДВ-а – било би највећи ударац за грађане, али по мишњењу домаћих економиста, та мере је и најмање вероватна.
Економисти сматају да ће најлакше бити смањити субвенције, а након тога иду откази у јавном сектору. Иако је Фискални савет истакао да је смањење пензија недовољно, Влада уопште не размишља о томе да најстаријим додатно завуче руку у џеп.
