али је уједно упозорио да је то и даље висок фискални дефицит који не обезбеђује оздрављење јавних финансија.
- Од укупног трогодишњег плана у 2015. учињен је половичан напредак.Највећи и значајан успех је постигнут у делу смањивања буџетског дефицита са 6,6 на и даље велики удео од 3,7 одсто у БДП-у, навео је Петровић додајући да то није довољно за заустављање раста јавног дуга, и промену његове путање, односно није довољно да јавни дуг почне да пада.
Председник Фискалног савета наводи да се у Фискалној стратегији планирано обарање дефицита на 1,8 одсто у 2018. што је, истакао је, добар циљ, али са друге стране, већ постоји опасност да се оствари смањење дефицита од свега 0,5 одсто, те да он остане на око 3,5 одсто БДП-а.
Петровић је, на редовној конференцији Фискалног савета посвећеној оценама фискалне стратегије за 2016. подсетио да трогодишњи план има три главна елемента - смањење дефицита на испод три одсто БДП-а, реформа јавних предузећа и приватизација.
И док је прва ставка успешна, Петровић је критиковао друге две - реформу ЈП и приватизацију, уз оцену да у том сегменту нема кредибилних мера које би обезбедиле да се дефицит даље смањи на испод три одсто БДП-а, колико је заправо потребно да се заустави раст и избегне криза јавног дуга.
- Када је реч о реформи јавних предузећа, нешто је урађено са Железницом, донет је добар план, али се већ јављају проблеми у реализацији плана за реформу ЕПС-а и Србијагаса где нема суштинских помака, рекао је Петровић.
Трећи блок, приватизација, неопходан је, према његовим речима, како би се осигурао раст, а решавање статуса предузећа у реструктурирању. То не иде по плану, јер је решена тек трећина проблема ако се гледа по броју запослених.
Петровић је истакао да је величина проблема ове и наредне две године јесте одражена у броју запослених у предузећима у реструктурирању, а њих има око 55.000 запослених.
- То је болно ако највећи део тих фирми оде у стечај, али с друге стране одлагање ствара огромне буџетске трошкове које морате да покривате са друге стране. У овој години би морало да се реши питање за око 35.000 људи, а за РТБ Бор и Ресавицу решење неће бити нађено у овој години, а то су опет додатни буџетски трошкови и то ће добро да кошта, истакао је Петровић додајући да тај новац однекуд онда треба узети и наплатити.
Говорећи о мерама које су неопходне да се постигне оздрављење јавних финансија, Петровић је навео и решавање проблема пословања у ЕПС-у и Србијагасу.
- Ту је јасно који су проблеми и како их треба решавати. Остаје још да се с тим суочавамо и да почнемо да решавамо, што није лако, али је потребно, рекао је Петровић.
Према његовим речима, план за реформу Србијагаса не постоји, а потребан је, а како наводи, нема разлога за одлагање решавања Железаре, Галенике, Азотаре, Симпа…
- Ако су јавна предузећа пресудна за оздрављење јавних финансија и значајна и за привредни раст земље, требало би то решавати, уместо да вуку буџет и привреду наниже, рекао је он.
Петровић је додао и да влада може да постигне добре резултате реформом Пореске управе, јер ће организацијом и унапређењем рада те институције смањити сиву економију, која је, приметио је, у Србији изнад просека у поређењу са појединим земљама.
- И на тај начин се може обезбедити неопходно смањење дефицита, истиче он додајући да би на средњи рок то могло да повећа приходе буџета за један одсто, што је важна ствар и светла тачка.
Петровић је навео и да мера рационализације у јавном сектору није примењена, јер је било преамбициозно отпустити 75.000 људи за три године, и то је, како је рекао „било осуђено на неуспех”.
Од друге мере, замрзавање плата и пензија се, како је подсетио, већ одустало, те се најављује повећање у 2017, што опет, према његовим речима, неће довести до неопходног смањивања дефицита.
(Танјуг)
Избори не значе да је година економски изгубљена
Избори не значе нужно да је ова година у економском смислу изгубљена, оценио је данас Фискални савет, истичући да ако се одлагање поскупљења струје уместо у мају догоди у јуну, заврши се с приватизацијом до 31. маја, а паралелно се буде радило и на рационализацији и реформи јавних предузећа, ништа неће бити изгубљено.
На констатацију новинара да влада ускоро улази у технички мандат, те да је мало вероватно да ће пре јуна Србија имати нову, председник Фискалног савета Павле Петровић подсећа да рокови постоје.
- Технички мандат или не, постоје рокови за реформе. Један је за предузећа у приватизацији која до 31.маја морају да се разреше на неки начин. Затим, донети су планови за Ззелезницу, постоји план и за ЕПС и Србијагас, не видим разлог да се не ради, рекао је Петровић и истакао да ако се све помери за лето, то би значајно коштало.
Са друге стране, наводи он, одлагање повећања цене струје, првобитно планирано за мај, ако се догоди у јуну, то није, оценио је, проблематично.
Члан Фискалног савета Владимир Вучковић навео је да нису избори проблем, наводећи да ни пре него што је била донета одлуак о изборима, није било јасних назнака шта се дешва, на пример у ЕПС-у.
"Нису сва одлагања везана за изборе. И без избора није било видљиво да се ови крупни проблеми решавају, оценио је он.
Петровић је рекао да, буде ли се чекао ММФ да се почне стварно реструктурирање, и помери се све за иза лета, то би онда били значајни трошкови.
Петровић је подсетио да постоји добар план за реформу Железнице, уз смањење запослености у тој фирми за 2.700, те да ће, ако се то све буде одлагало, то значити трошак за државу.
Повећање цене струје, реформа јавних предузећа требало би да буду повезани са почетком отпуштања, рекао је он, а не да се, истакао је, деси као у ЕПС-у, да струја поскупи, а да они по свему судећи, подигну плате.
Петровић је рекао да је већ јасно да ће Ресавица и Бор да остану проблем, што ће се на крају плаћати из буџета.
-То мора да се види да се плати, а да се не повећа дефицит, што је тешко, рекао је он.
Када је реч о ЕПС-у и цени струје, он је рекао да је одлагање поскупљења за месец дана мала разлика, да није страшно ако се деси у јуну, а требало је у мају, али важно је да цео пакет почне да се окреће - а главни проблем су плате и број запослених.
- Од пет до 10.000 запослених који су у ЕПС-у вишак, они ће ове године смањити број радника за око 1.000, а то су махом они који иду у пензију. То су проблеми који захтевају јасан план. А индиректно смо преко статистике закључили да постоје чврсте индиције да су у ЕПС-у и плате повећане, рекао је Петровић.
На питање новинара поводом програма са ММФ-ом, којим је било предвиђено да готово 100.000 људи остане без посла, Петровић истиче да то није ни лако ни могуће оценити, али да сигурно неће бити толико отказа.
- Од 55.000 запослених у предузећима у реструктурирању, реално је да без посла остане њих око 35.000. А што се тиче њих 27.000 у буџетском сектору, вероватно је то претерано и прихваћено у 2014. као замена за озбиљније смањење пензија. Сад кад је то дошло види се да није одрживо и неопходно, оценио је он.
Фискални савет инсистира на томе да не може да сабира бројке оних који ће остати без посла, јер и сами иза неких мера стоје, а иза неких не, а и све зависи, поновили су, колико ће фирми отићи у стецај, колико ће бити приватизовано, што не може да се зна.
- Различите су процене и препоруке, али планови око отказа су негде били преамбициозни, закључили су.
ЕПС повећао плате, а дугује милијарду евра
Фискални савет је данас упозорио да се реформа Електропривреде Србије не спроводи, те да су највећи проблеми ЕПС-а превелик број запослених и велике плате, које су, уместо да буду смањене, по свему судећи у 2015. још и повећане.
При том, истакао је председник Фискалног савета Павле Петровић, то предузеће има дуг од око милијарду евра, те да би било неодрживо ако се то превали на буџет.
- Влада је ЕПС-у гарантовала кредите, а ако он ствара губтке, влада то мора да покрије, објаснио је Петровић на конференцији за новинаре.
Он је навео да је од претходног повећања струје за седам одсто, тек три одсто припало ЕПС-у, али да се и то, по свему судећи, прелило на повећање плата запосленима.
- Ако се то заиста догодило, неодговорно је да се раст плата у ЕПС-у на крају прелива на леђа грађана, рекао је он.
Петровић је указао да ЕПС планира да ове године смањи број запослених за 1. 000 иако је вишак 5.000 до 10.000 људи, а тих 1.000 како је рекао, махом су запослени који одлазе у пензију.
- Дакле, огромни су трошкови за запослене у ЕПС-у, а то није дотакнуто. План за ову годину је скроман, око 1.000 отказа, а то је број оних који одлазе у пензију. Тај проблем се не адресира, а још постоји и проблем са отпремнинама јер они траже 800, 900 и 1.200 евра, рекао је Петровић.
Он је истакао да то нису „паре које ЕПС има па ће да им да”, него ће се и то на крају свалити на грађане Србије.
Петровић је подсетио да поједина предузећа, попут РТБ Бора или Железаре, не плаћају ЕПС-у струју.
- Када кажемо да не можемо да затворимо РТБ Бор, Железару... нема трошкова, то није истина јер трошкова има. Ту струју неко мора да плати, навео је Петровић.
Он се осврнуо и на цену струје за грађане, и указао да је и даље у Србији најјефтинија у региону.
- Ниска цена доводи до нерационалног трошења струје која је скуп ресурс, а повећање цене је потребно и за одрживо пословање ЕПС-а. Наравно, не да тај новац оде на плате, казао је Петровић и закључио да је лоше пословање ЕПС-а тренутно највећи ризик по јавне финансије Србије.
(Танјуг)
