Откупна цена малине у овој години мора бити бар 350 динара по килограму, мање откупне цене деморалишу произвођаче, смањују њихову мотивацију да улажу у ово воће. Ове године је све више оних који дижу руке од малине и уништавају засаде. Кад се упореди уложени труд, време и новац са откупном ценом,рачуница је неисплатива.
Институт за воћарство у Чачку направио је рачуницу произвођачке цене малине у 2024, која сугерише да за 10 тона приноса малине по хектару трошак по килограму износи 240 динара, за 12 тона 200, а за 15 тона 160 динара. Предраг Гојак, који производи малину од 2016. године, каже да за ову годину очекује почетну произвођачку цену од 350 динара.
-Инстут је ове године изашао са произвођачком ценом од 240 динара на ову моју производњу. Онај ко има мање, његова цена у производњи је 400 динара тако да ове године најмање очекујем аконтну цену од 350 динара. Желим да напоменем, везано за причу са конкурентном ценом малине из Украјине и Пољске. Наша малина није конкурентна пољској и украјинској малини. Она има много више шећера и више је за конзум. Само шпекуланти могу лобирати и миксати те малине како би српској малини убили цену, али то није дугог рока – наводи Гојак за РИНУ.
И кад је откупна цена задовољавајућа, све више последњих година се намеће проблем и радне снаге. Ретко ко хоће да ради за испод 500 динара по сату. Гојак истиче да проблема са радницима нема кад је газда коректан и поштен.
-Ја сам плаћао сатницу и прошле и ове године ћу 450 динара. Дакле, хоће радници да раде и за мање ако се поштено приступа послу и ако се верује газди – поручује Гојак.
Кад се упореди уложени труд, време и новац са откупном ценом, рачуница је неисплатива а све је више оних који одустају од производње.
-Само ја знам десетак њих одавде који су уништили малину, дакле повадили је и неће се бавити производњом. Међутим, где то води? Велики је новац уложен, држава је уложила у хладњаче и произвођаче кроз субвенције, кредити су огромни. Ако повадимо малине, онда ћемо уништити и сва досадашња улагања и тај новац ће пропасти – објашњава Предраг Гојак.
(РИНА)
