а пред сваку грејну сезону, ураде се ремонти и инсталације припреме за нову, али су улагања мала, прецизније речено, недовољна, а системи све старији. Решење за развој даљинских система грејања, као и о могућим променама у оквиру улагања, понудио је недавно одржани округли сто „Институционално партнерство с циљем смањења трошкова пословања топлана у Србији” на којем су учестововали представници Владе, амбасаде Краљевине Данске, топлана, локалних самоуправа и приватног сектора. Указано је на то да је инвестирање приватног капитала у јавни сектор логичан корак у обнови застарелих грејних система, уштеди енергије и смањењу трошкова топлана у Србији, а једногласно су поздрављене измене и допуне Закона о јавно-приватном партнерству, које би биле темељ за међусобну сарадњу.
Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић је истакао да у буyету Србије за сада не постоји новац потребан за обнову застарелих система даљинског грејања па се морају тражити и други модели финансирања, као што је партнерство с приватним сектором. По његовим речима, Влада ради на доношењу нових закона и подзаконских аката који би омогућили да се партнерства и остваре.
Представници топлана и локалних самоуправа истакли су да се с приче о сарадњи с приватним сектором, о чему се говори већ годинама, мора прећи на нешто опипљиво јер је због бирократије и непостојање одговарајућих закона такав вид партнерства закочен.
На то да је системима даљинског грејања, због застарелости, неопходна обнова, указао је директор компаније „Термонет” Бранко Црнчевић, рекавши да је стање тих система у Србији у најмању руку забрињавајуће, да су у више од 16 градова котлови стари око 30 година, као и да има и места где је век трајања котловских потројења од око 20 година, после чега се сматрају потпуно дотрајалим, продужен и на изнад 40 година, што је довољан разлог за бојазан многих стручњака који кажу да је могућ потпуни колапс грејног система Србије.
Први секретар амбасаде Краљевине Данске у Србији Мортен Сковгард Хансен указао је и на важност већег коришћења обновљивих извора енергије и рекао да је Данска спремна да подржи Србију и пружи помоћ у потрази за алтернативним решењима и окретању обновљивим изворима енергије.
Изнета су и искуства везана за приватно-јавно партнерство, а по речима генералног директора међународне ЕСЦО компаније „Елтец Петрол”, која послује и на територији Србије, у приватно-јавном партнерству права и обавезе морају бити равномерно распоређени, а важно је партнерима понудити конкурентну цену и бринути се за њихове интересе јер су склапањем партнерства они истоветни.
Та компанија је у Словенији у програм приватно-јавног партнерства ушла још 2001. године, а по речима директора те компаније Александра Станковића, Влада је препознала потребу да се закони мењају, што је од кључног значаја јер најзад постоји темељ и више се не каска за регионом, Европом и светом.
Д. Млађеновић
Промена закона за веће улагање
Представници топлана, локалних самоуправа и приватног сектора потписали су „Иницијативу о креирању подзаконских аката и допуни законске регулативе ради олакшаног улагања у енергетски систем Србије”, која је прослеђена Народној скупштини Србије. Циљ је да се иницира промена закона о јавним набавкама, о јавно-приватним партнерствима и концесијама, о буyету и о ефикасној употреби енергије, као и убрзавање процеса доношења подзаконских аката који би омогућили инвестирање у области енергетике.
