а то се посебно види код најпопуларнијих, готовинских кредита. Довољно је рећи да је од 211 милијарди динара, колико је то задужење било половином текуће године, чак 190 милијарди динарских кредита. Остатак се односи на кредите узете пре неколико година, чија отплата је при крају. Код дугорочних кредита тога нема и за стамбене зајмове евро је закон. То јасно говори о оме да се у динар верује, али само на краће рокове, до пет година. Али и кредити који се одобравају у динарима се прилично разликују: има их с фиксном стопом и с варијабилном.
Задуживање у динарима на кратак рок почело је да „улази у моду“ пре четири године. Тада је Народна банка Србије донела одлуку по којој је за кредит у еврима био неопходан депозит или учешће од 30 одсто. Од тада је сума динарских зајмова непрекидно расла. Осим депозита, у корист динару ишао је и раст евра према динару. Те 2011. године евор је током летњих месеци вредео око 102 динара, а сада је око 120. С падом динара, рата која се плаћала у еврима је расла. Против динара биле су високе камате, које су ишле и до 30 одсто. У међувремену се штошта изменило. Инфлација је у Србији сведена на једноцифрени ниво и ове године очеује се стопа од четири одсто. Референтна каматна стопа коју одређује Народна банка, а на основу које се после одређују и друге, такође је склизнула и сада је шест одсто, тако да су камате на зајмове у динарима око 20 одсто на годишњем нивоу.
Тако су клијенти сада у новој дилеми који динарски кредит сада да изаберу.
Када се бира динарски зајам, клијент одлучује између оног с варијабилном стопом или оног с фиксном. У потоњем случају камата је иста током целог периода отплате, а у првом се стопа динара везује за белибор. То је динарска камата која важи за позајмице између банака и на њу се додаје банчина стопа. Другим речима, то је домаћи еурибор. За разлику од њега, који је већ годинама око нуле, наш белибор износи око осам одсто на тромесечном нивоу, а на полугодишњем 9,44.
Шта се више исплати?
Познато је да стручњаци увек саветују да се клијент задужи у валути у којој прима зараду, и с фиксном ратом. Тада су обавезе од прве до последње рате једнаке, али код нас сада и не мора да буде тако.
– Све зависи од конкретне понуде банке – каже Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије. – Али инфлација је у Србији на ниском нивоу, референтна стопа Народне банке Србије је већ у неколико наврата снижавана. Све то говори да би се и белибор у наредном периоду могао смањивати. Зато динарски кредит уз варијабилну стопу није нешто што би аутоматски требало одбацити као несигурнију и скупљу варијанту.
Какве су пак стопе које се сада нуде варијабилно и фиксно?
Рецимо, ОТП банка има понуду динарских кредита уз варијабилну стопу, која је везана за шестомесечно белибор. Она сада износи 20,22 одсто. Креди агрикол банка нуди такође готовинске зајмове, али с фиксном ратом, а зависно до тога којој категорији становништва је намењен, камате се крећу ефективно годишње од 20,66 до 22,14 одсто. Кредит уз вишу камату има и поклон, а то је бесплатна позајмица – дозвољени минус од 12 месеци. За оне који ће га користити, то је знатна уштеда.
Ко ће боље проћи тешко је рећи, треба да протекне од године до пет, на колико се ти зајмви одобравају па да добијемо тачан одговор на то питање.
Д. Вујошевић
Јефтиније на акцији
Банке се све чешће одлучују за акцијске понуде кредита. Тада камате падају на ефективно годишње и 16 до 17 одсто. Када акција прође и сума новца планирана за њу се потроши, и камата се враћа на ниво од око 20 одсто. Очигледно да простора за даљи пад има. Грађани су све опрезнији када се задужују па је извесно да уз јаку конкуренцију може бити снижавања стопа. А у прилог томе иде и инфлација и пад референтне стопе. Другим речима, ко не мора да жури, нека још мало сачека с кредитом.
