завладала је јагма за свако слободно зрно семенске соје... Овог пролећа требало би да засејемо уобичајених 2,2 милиона хектара, што ратарских култура, што поврћа...
Како кажу ратари, најважнији посао у пољопривреди неће их коштати више него лане. Ипак, не може се рећи да им сад није теже, имајући у виду пад цена паорских производа – и репе, и житарица, и соје.
Пољопривредник Павле Кујунyић из Суботице каже да ће овогодишња сетва коштати између 45.000 и 50.000 динара по хектару, у зависности од културе, што је по његовој оцени на нивоу прошлогодишњих трошкова. По његовим речима, цене инпута остале су на лањском нивоу, а трећину трошкова чини гориво, семе и ђубриво чине по 20 одсто трошкова, док преостале трошкове чине средства за заштиту биља. Међутим, по његовој оцени, ратари су у још тежој финансијској ситуацији него прошле године.
– Потенцијал пољопривредника је врло слаб – рекао је Кујунyић. – Немају новца. Подстицаји касне, и то не да касне него још није ни дефинисано шта ће бити од подстицаја ове године. Нажалост, биће великих проблема у сетви.
Због тога пољопривредници, по његовим речима, да би финансирали сетву морају да се окрену краткорочним кредитима код пословних банака, где су камате од један до три одсто месечно, или организаторима производње, где могу да се задуже паритетно, али с много већим каматама – између 18 и 20 одсто током трајања вегетације.
Поменимо, почетком недеље министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић потписала је уговоре с пословним банкама у Србији о субвенционисању дела камате на краткорочне пољоприврдне кредите за ову годину, међутим, како нам је речено у неким банкама, први захтеви биће примљени тек половином априла. Кредитирање се није поклопило с почетком сетве, али ипак је од великог значаја јер ће регистрована газдинства моћи, за биљну производњу, да остваре право на зајам уз каматну стопу од шест одсто.
Поменимо, пољопривредни кредити се одобравају на рок од једне до три године с периодом мировања у отплати до годину, који је обухваћен периодом отплате, исплаћују се у динарима, без валутне клаузуле. Подршка (уз камату од четири до шест одсто) намењена је за развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестициона улагања у пољопривредну механизацију и опрему. Највећи зајмови су до милиона динара за пољопривреднике, а за задруге 15 милиона.
На питање шта ресорно министарство чини да би помогло пољопривредницима да обаве пролећну сетву, надлежни су подсетили на то да, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, газдинства која су до јуче обновила регистрацију, имају право на подстицаје током године. Реч је о основним подстицајима у износу од 6.000 динара по хектару. Осим тога, регрес за репроматеријал износи 3.000 динара за ђубриво и 3.000 динара за гориво, односно 10 дин/кг ђубрива и 50 дин/литру горива. Регресирају се сва ђубрива, а од горива евродизел и дизел-гориво гасно уље 0.1. На тај начин Министарство помаже пољопривредним произвођачима да смање трошкове производње, као и да повећају приходе кроз веће приносе, спровођењем одговарајућих агротехничких мера, наглашавају наши саговорници.
С. Глушчевић
Кукуруз доминира
Очекује се да највеће површине и овог пролећа заузме кукуруз – око 1,1 милион хектара. Индустријско биље требало би да буде посејано на око 400.000 хектара, поврће на око 300.000, крмно биље на око 150.000, јара стрна жита на око 80.000 хектара...
