Наиме, он је, користећи званичне податке Републичког завода за статистику, навео да је крајем марта ове године у Србији било запослено 1.716.077 лица, што је 11.145 више него на крају септембра прошле године, а 25.638 више него на крају марта 2014. године. Дневно је број запослених повећан за 70 лица од марта прошле до марта ове године.
Међутим, додаје Здравковић, број запослених у Србији нижи је 8.994 лица у односу на март 2013, а чак 276.827 у односу на септембар 2008. године.
Тим темпом опоравка у броју запослених, Србија би могла очекивати да се у марту 2026. године „претекне” број оних који су имали радна места 2008. године. Дакако, то би се могло и променити уколико би се темпо запошљавања драстично повећао, односно уколико би инвеститори масовно почели да отварају радна места па самим тим и убрзано смањују армију незапослених.
Највећи пораст броја запослених у посматраној години имала је прерађивачка индустрија – 5.279, услуге смештаја и исхране – 3.821, образовање – 3.237 и стручне и научне делатности – 2.716 лица. Раст броја запослених по кафанама и ресторанима, а и у хотелском смештају, по Здравковићевој оцени, упућује на закључак да је то последица појачаног рада инспекције у борби против сиве економије. Предузетнички сектор додатно је смањен за 3.205 запослених, односно с 372.514 на 369.309.
Иначе, у јулу ове године регистровано је 739.073 особа на евиденцији НСЗ, а према подацима Републичког завода за статистику, број незапослених мањи је за 6.937 или за 0,93 одсто него у јуну.
Према годинама старости, учешће младих до 30 година у регистрованој незапослености је 25,2 одсто, лица старијих од 50 година је 27,1 одсто, док је учешће оних од 30 до 49 година 47,7 одсто, показали су подаци Анкете о радној снази за први квартал ове године.
Током јула 2015. године са евиденције Националне службе за запошљавање запослило се укупно 21.592 лица. Што се тиче запошљавања, учешће младих до 30 година је 39,8 одсто (8.586 лица), а старијих од 50 година 14,5 одсто (3.121 лице). Највеће учешће у запошљавању са евиденције НСЗ забележено је код лица чији је боравак на евиденцији био краћи од шест месеци (39,9 одсто), затим код лица која су на евиденцији боравила дуже од две године (26 одсто), док је учешће лица која су на евиденцији била од 6-12 месеци и од 12-24 месеца 18,7 одсто, односно 15,4 одсто респективно.
Љ. Малешевић
Од општине до општине
Ако се посматрају општине, у 95 је дошло до раста броја запослених од 31.539, а у 66 локалних самоуправа бележи се његов пад од 20.394 радника. Највећи пад у броју запослених имали су Ваљево – 2.832, затим четири београдске општине, па Нови Сад – 1.017, затим Ивањица – 764, Панчево – 747 и Ужице – 669.
