камата на стамбене кредите повећали тражњу.
"Тржиште некретнина је оживело у претходних годину дана. Имали смо мали раст и осећа се да промета има више него у периоду од 2012. до 2014. године", казао је Танјугу председник Управног одбора Кластера некретнина Ненад Ђорђевић.
Како каже, у односу на прошлу годину нема неких битних промена, али је значајно то што постоји стабилна тражања и цене не осцилирају, бар што се тиче Београда.
Ђорђевић је нагласио да је тржиште стабилно и да купци више не одлажу куповину некретнина.
"Једино што се променило у односу на 2015, а што се одразило на однос понуде и тражење, јесте примена Закона о посредовању у промету и закупу непокретности која је драстично смањила број огласа. Тако је понуда у огласима усклађена са реалном понудом некретнина", казао је Ђорђевић.
Према његовим речима, претходних година је било око 100.000 лажних огласа за продају или изадавање некретнина у Београду и у 2014. и 2015. број огласа је смањен за 70 до 80 одсто.
"То је утицало на стање на тржишту и купци су престали да одлажу куповину у нади да ће наћи нешто што је много јефтиније, а што су видели у огласима - што реално не постоји", рекао је Ђорђевић.
Како је рекао, на тржиште је утицало и усвајање Закона о озакоњењу бесправних објеката, јер су почеле да се продају и некретнине које немају све папире.
Ђорђевић је навео да је у претходних годину и по дана, откада је почео да се примењује Закон о посредовању у промету и закупу непокретности, око 1.735 људи положило стручни испит и да је око 640 привредних субјеката уписано у привредни регистар посредника.
"У већим градовима је зато доста смањена сива економија, док у мањим местима још има рада на црно. Ипак, доста се променила ситуација на боље пошто сада имамо преглед ко ради посао, да ли испуњава минимум захтева и да ли има знање потребно за обављење посла", истакао је Ђорђевић.
Такође, на тржиште је доста утицао и пад каматних стопа на стамбене кредите.
"Камате су значајно смањене, уз Еурибор (Европска међубанкарска стопа) који је на рекордно ниском нивоу тако да људи могу јефтиније да се задуже. Такође, пре око годину и по дана камате на девизне штедне улоге су драстично смањене и сада су око један одсто, па се више не исплати штедња у еврима", казао је Ђорђевић.
Како је навео, доста тог новца је крајем 2015. почело да одлази у куповину некретнина тако да је то утицало доста да тржиште живне.
"Говорили смо 2014. и 2015. да НБС и пословне банке доста греше што држе релативно високу камату на орочену штедњу у девизима, јер до пре три или четири године она је била између шест и седам одсто, што је дестимулисало људе да улажу у некретнине. Тада је забележен значајан раст девизне штедње у еврима, која је годишње расла 600 до 700 милиона евра", навео је Ђорђевић.
Оснивач агенције Панорама Радмила Станковић је рекла Танјугу да тој фирми ове године посао иде још боље него у 2015.
"Појачана је тражња ове године, а нарочито у овом периоду за будуће студенте. Иначе, највише се траже гарсоњере и пространи салонски станови којих тренутно нема у продаји", рекла је Станковић.
Она је истакла да су цене тренутно стабилне у Београду и да је потражања мало порасла због веће сигурности.
"Позитиван знак је и да млади све више узимају стабмене кредите, што значи да су засновали стални радни однос", додала је Станковић.
Како је рекла, они који имају новац највише траже центар, купци са ограниченим средствима станове на Вождовцу, Ццукарици, Земуну и сличним деловима града, док они са најмање новца купују некретнине у насељима потпут Борче и Овче.
Главни менаџер агенције Вила Слободан Милошевић је рекао да је стабилно и тржишта некретнина за издавање, као и да је повећан промет у односу на 2015, а посебно када је реч о пословном простору.
"Примећен је већи број страних фирми које потражују пословни простор, док је код наших грађана ситуација слична као и претходне године. Највише се потражују једнособни станови, двособни, гарсоњере", казао је Милошевић Танјугу.
Он наводи да се највише траже "топ локације" - центар и Врачар додајући да се раније пословни простор највише тражио на Новом Београду, док је сада тенденција ка Старом граду и Врачару.
"Студенти траже што јефтиније станове, јер имају ограничен буџет, па се најчешеће опредељују за цимерске варијанте да буде двоје или троје у стану. Гарсоњера за 100 евра постоји само на ободима Беогада, рецимо у Борчи, док у центру, или на Врачару не може да се нађе гарсоњера пристојна за живот без 200 евра месечно", рекао је Милошевић.
Цена закупа пословног простора је, према његовим речима, од пет до 30 евра по квадрату и у просеку канцеларијски простор је око 10 евра по квадрату.
Милошевић додаје да се цене пословног простора крећу од 500 до 5.500 евра месечно у центру и на Врачару, у зависности од величине.
