и најчешће у аутомобилској индустрији, па се многи наши грађани одлучују да оду у иностранство да би обезбедили егзистенцију. Одлазак грађана Србије за послом у друге земље мотивисан је бољом зарадом јер је дневница виша те се за три месеца рада, на колико се, бар први пут одлази, и штедљив живот, може кући донети око 1.000 евра.
То је и разлог што пут Словачке и Чешке већ дуже одлази много радника из Србије, а на радном месту колеге су им најчешће из Украјине, Бугарске и Румуније. Да ли је долазак и боравак већег броја радника из других земаља у земљама домаћинима разлог за пораст ситног криминала тешко је рећи, али по писању тамошњих медија, то се догађа, а више је и притужби на понашање страних радника и нарушавање јавног реда и мира. Због тога се у тим земљама најављује измена одређених прописа, што би омогућило да страни радници и за најситнији прекршај изгубе посао и буду депортовани кући.
С радницима из Србије, како истичу у једној од агенција која обезбеђује њихов одлазак у Словачку и Чешку, до сада није било никавих проблема, напротив. Радници из наше земље изузетно су вредни, истичу у тој агенцији, послодавци их цене и за раднике из Србије – а пут тих земаља отишло их је доста – увек има интересовања и послодавци желе да баш њих запосле.
До радног места у иностранству може се доћи на неколико начина – самостално, преко агенција које легално раде, али и оних из сиве зоне пословања – а од тога зависи и сигурност боравка и радног места, али и многе друге пратеће ствари. Што се тиче радника који желе да раде у Словачкој, потребно је да знају да морају имати одређена документа која им то омогућују и на основу којих се потврђује легалан боравак у тој земљи. Осим оверене дипломе и потврде да нису осуђивани, потребна је и боравишна виза, која се добија на основу склопљеног уговора о раду.
– Такође, веома је важно да се радници по доласку у место у којем ће радити и боравити пријаве у полицију јер се на тај начин избегава било какав проблем и потврђује легалан боравак у Словачкој – каже наш саговорник. – Уколико се све уради ваљано и на време, никавих проблема неће бити, а преко легалних агенција обезбеђује се боравак и радно место и на рок дужи од три месеца, на годину или две.
Он указује на то да се, наравно, дешава да неко од радника не одговори захтевима посла или послодаваца, али до сада таквих случајева готово да није било. Чак и кад се то десило, разлог је био формалан, али ниједан радник из наше земље који је преко те агенције кренуо у Словачку, није из ње враћен због недоличног понашања.
Иначе, за посао за који се углавном ангажују радници из Србије, у фабрикама у којима се производи за аутомобилску индустрију, сатница се креће од око 2,4 до око три евра, па се за осам сати рада може зарадити од око 20 до око 24 евра, односно од око 2.500 па до око 3.000 динара. Та зарада јесте већа него у Србији, где је минимална сатница 130 динара те је дневница нешто мало виша од 1.000 динара, односно месечно се у новчаник смести од око 21.000 до око 23.000 динара, што је распон од најниже до највише минималне зараде у Србији.
Д. Млађеновић
Цене сличне као и код нас
Радници који из Србије оду у друге земље да раде, указује саговорник „Дневника”, морају понети/имати одређену суму новца да би премостили период до прве плате. Неки послодавци у Словачкој обезбеђују смештај, неки не, а цене у тој земљи веома су сличне као код нас па је трошак за спавање, превоз и прехарану релативно лако израчунати.
