за које је поднет захтев за легализацију, а да је, према евиденцији катастра, милион и скоро 500.000 објеката.
"Цео тај посао мора да се заврши за тих 800.000, који представљају разлику, да се попишу и да Србија коначно види шта има незаконито изграђено на својој територији", рекла је Дамњановић на ТВ Пинк.
Говорећи о предлогу закона о озакоњењу нелегално изграђених објеката, који је упућен Скупштини, Дамњановић је рекла да очекује да ће у следећих десет дана тај закон ступити на снагу.
Дамњановић је истакла да став предлагача није, нити то у закону пише, да ће све бити решено за годину дана и да у року од 12 месеци, према предлогу закона, пописују се сви објекти за које није поднет захтев за легализацију.
"Неки поступци могу да се окончају, где су стечени услови, пет дана од ступања на снагу закона", истакла је Дамњановић.
Дамњановић је додала да по закону неће моћи да се легализују само објекти који су на јавним површинама, клизиштима и мочварном земљишту и да ће више од 87-88 одсто моћи да се озакони према решењима која су предложена у овом закону.
Градски секретар за послове легализације објеката Немања Стајић је у истој емисији рекао да је поднето нешто преко 248.000 захтева за легализацију за град Београд.
"Говорим за централне градске општине и приградске општине за објекте преко 800 квадрата", навео је Стајић и додао да су, према Статуту града Београда, надлежност за решавање објеката до 800 квадрата задржале приградске општине.
Нови закон о озакоњењу предвиђа брз и једноставан поступак и прилично је јефтинији, тако да неће постојати препреке у будућности да се тај проблем реши у Београду, оценио је Стајић.
Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић је у истој емисији рекао да је на почетку израде овог закона консултована струка, да је Министарство организовало састанак са тим заводом.
Републички геодетски завод годишње ради око милион предмета, истакао је Драшковић и додао "кроз овај закон ћемо заправо добити и неку врсту обнове премера".
(Танјуг)
