одборено је око 32.000 микрокредита од просечно 1.409 евра по кредиту. Захваљујући томе, отворено је више од 53.000 нових радних места. Колико је то мање од европског просека показује чињеница да је у истом износу у ЕУ за две године реализовано 390.000 микрофинансирајућих кредита с просечном појединачном вредношћу од око 8.500 евра.
Више од половине корисника микрокредита код малог и средњег бизниса биле су предузетнице – чак 55 одсто. Сасвим је извесно, чуло се на округлом столу „Микрофинансирање у функцији унапређења женског предузетништва”, да би микрокредити додатно подстакли развој женског предузетништва, али држава тренутно за то нема новца. Саветник гувернерке НБС-а Петар Секулић казао је да је формирана радна група која ће радити на регулаторном оквиру за микрофинансирање, али да се резултат не може очекивати пре краја ове године или почетка наредне.
Чланица Форума за развој предузетништва жена Александра Владисављевић указала је на то да су потребни добри услови, не само за почетак бизниса већ и за подршку у свим фазама развоја женског предузетништва.
– Потребна је подршка од оснивања предузећа или радње, преко управљања, до раста и развоја – рекла је Александра Владисављевић. – Постоји мноштво препрека које би држава требало да отклони – 90 одсто предузећа у Србији има мање од десеторо запослених, што упућује на значај микрокредитирања.
Примери добре праксе микрофинансирања у Европској унији указују на то да и Србија треба што пре да донесе закон о томе. Тренутно, а указује на то и директорка Сектора ПКС-а за привредни систем Нермина Љубовић, традиционални извори финансирања, банкарски услови и приступ новцу нису повољни и доступни, посебно када су у питању микро и мала привредна друштва и предузетници.
– Приступ изворима финансирања за жене представља додатни изазов због питања власништва над некретнинама и средствима – оценила је Нермина Љубовић. – Микрофинансирање, усаглашено с потребама и могућностима предузетника, омогућило би да се подстакне привредна активност, отворе нова радна места и смањи сиромаштво. Постојећи модел микрофинансирања у Србији не омогућава ефикасно функционисање и задовољење тражње за микрокредитима привреде и становништва и због тога је неопходан одговарајући регулаторни оквир, који би био подстицај развоју микрофинансијског сектора и омогућио ефикасно пружање финансијских услуга МСПП сектору и другим корисницима којима су теже доступни традиционални извори финансирања.
Љ. Малешевић
Мало добрих примера
Женско предузетништво, сматра председница Удружења пословних жена Србије Сања Поповић Пантић, има потенцијал који се не може искористити без финансијске подршке. Додаје да се само Опортјунити банка и Прокредит банка баве микрофинансирањем, с тим што је Прокредит знатно смањила ту активност.
