затвора по оптужбама за несавесно лечење Љиљане Арамбашић (18), која је 2002. године умрла од последица запаљења слепог црева.
Ослобођени су оптужби лекари исте клинике Милош Радовић, Србољуб Милићевић и Александар Јовановић.
Трагичан случај Љиљане Арамбашић данас је, после поновљеног суђења, добио нови, други, судски епилог, а неправоснажном пресудом обема осуђеним лекаркама изречена је и мера забране обављања делатности у трајњу од две године.
По чињеницама утврђеним током поступка, осамнаестогодишња Љиљана Арамбашић из Београда се, због јаких болова у стомаку, јавила 15. фебруара 2002. године у београдски Ургентни центар, а дежурни хирург је проценио да су тегобе гинеколошке природе и послата је у Гинеколошко-акушерску клинику, где јој је одређена терапија антибиотицима.
С гинекологије су Љиљану, после пет дана, 20. фебруара 2002. године, пошто је непрекидно вриштала, упутили у Институт за неуропсихијатријске болести „Лаза Лазаревић”, а стручњаци су одмах закључили да она није пацијент за њих и одвезли су је у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка није примљена у Ургентни центар, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести, где је убрзо након пријема умрла, после поноћи 21. фебруара 2002. године.
Судскомедицинским вештачењем је утврђено да је Љиљана „умрла од сепсе која је наступила услед запаљења перфорацијом слепог црева“.
У оптужници по којој је суђено лекарима изнета је сумња да девојци после хоспитализовања „није пружен одговарајући медицински третман“, а поједини лекари се сумњиче да „нису успели да поставе дијагнозу запаљења слепог црева“.
Сви лекари су негирали оптужбе и тврде да су поступали професионално, савесно, поштовали стручне процедуре и да, док се лечење пацијенткиње одвијало под њиховим надзором, није било пропуста.
Након прецизирања оптужнице, пре четири месеца, Прво основно јавно тужилаштво одустало је од оптужби у случају лекара Радовића, Милићевића и Јовановића, али је њихово гоњење преузела и наставила у истом поступку породица Арамбашић, односно пуномоћник оштећених.
Суђење је поновљено пошто је Апелациони суд у Београду, пре три године, укинуо првостепену пресуду из 2012. којом су на по две године затвора били осуђени лекари Милош Радовић, Вера Миленковић и Гордана Милетић, а ослобођени оптужби Србољуб Милићевића и Александар Јовановић.
Одлуком Апелационог суда наложено је да се у поновљеном поступку утврди какве су дужности лекара у вези с обиласком и прегледом пацијента, какве су дужности лекара и медицинског особља за време дежурства и у чему се те обавезе састоје.
То је, иначе, један од најдужих кривичних поступака у нашем правосуђу, који од почетка истраге траје пуних петнаест година. Само истрага у том случају трајала је дуже од четири године, а оптужница је подигнута у новембру 2006. године. Прво суђење у првом степену почело је 15. јануара 2008, а окончано је у априлу 2012, после четири године. Током првог поступка у предмету су, од подизања оптужнице, поступала четири председника већа.
Другостепени поступак, у којем је одлучивано о жалбама јавног тужиоца и бранилаца на првостепену пресуду, трајао је готово две године.
Поновљено суђење почело је у мају 2014, а наредне године, тадашњи главни судија, пети по реду, прешао је у јавне бележнике па је суђење практично почело тек у новембру 2015. године, након што је предмет преузео судија Горан Рамић, који га је данас и пресудио.
Сада предстоји поступак у другом степену, будући да странке које су незадовољне првостепеном пресудом имају могућност да уложе жалбу Апелационом суду.
Ј. Јаковљевић
