а број пожара је идентичан оном из прошле године. Отприлике око половине интервенција се догодило у Новом Саду, а припадници новосадске Ватрогасне бригаде већином су реаговали на отвореном простору.
– Прошле године је знатно чешће долазило до таквих ватри па је било дана када су ватрогасци интервенисали и по педесетак пута због упаљене траве, стрњишта, кукуризишта, депоније смећа... Одмах потом следе пожари на грађевинским објектима, где су се протеклих година затекле све или готово све жртве пламене стихије.
На крају, ватрогасци су у много мањем обиму гасили ватру на возилима – каже за „Дневник” командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Драгослав Клисура. – Ове године смо у интервенцијама спасли 67 лица, а међу 38 повређених било је осам ватрогасаца. Иначе, у пожарима људи најчешће страдају од дима, односно продуката сагоревања. Ватрогасци се повреде на разне начине приликом гашења ватре: ове године један колега нам је пропао кроз строп, али се вешто дочекао, на једног је пао зид, има и незгодних скокова, дешава се да добију опекотине кроз рукавице...
Срећом, не ради се о озбиљнијим повредама.Посматрајући црну статистику, у делу ове године у којем је лепше време, односно од априла до октобра – није било жртава, иако нису све трагедије повезане с грејањем и електричним или гасним инсталацијама које се користе за грејање приликом ниских температура.
Велику пажњу јавности привукао је случај када су услед пада авиона у Темерину 11. октобра ове године на лицу места страдале две особе. Том приликом летилица је експлодирала и запалила се. На лице места изашли су локални ватрогасци и екипа из Новог Сада.
Има догађаја о којима ватрогасци нису обавештени, али накнадно кроз уходане процедуре стигну им подаци о повређенима и смртно страдалим особама. У такве спада и онај од 20. марта у насељу Мишелук на сремској страни Новог Сада, када је пронађено беживотно уљгенисано тело. Том приликом изгорео је и мањи дрвени монтажни објекат. Исто тако, 29. септембра у Врбасу, у Улици Соње Маринковић, приликом поправке аутомобила, избио је пожар у којем су две особе повређене, а једна од њих је 2. октобра подлегла повредама.
Ни у том случају ватрогасци нису интеревнисали, али су о њему обавештени накнадно.У Новом Саду је 5. маја примљена дојава да из стана у Улици Ђуле Молнара излази дим. На место догађаја послата су три возила и десетак ватрогасаца. Ватра је планула у једној од соба у којој је пронађена старија женска особа, а лекари Хитне помоћи су само могли да констатују смрт. Потпуно је изгорео кревет на којем су били грејалица и телевизор.
У пожару у Улици Иве Лоле Рибара у Бачкој Паланци, 14. марта изгорела је старија мушка особа у мањем објекту од 40 квадратних метара, који је цео био захваћен пламеном. Такође, 1. марта изгорела је кућа у Партизанској улици у Куцури, у којој је била већа количина секундарних сировина, а ватрогасци су при интервенцији затекли и настрадалу особу, која је својевремено сакупљала тај отпад.
На крају, да подсетимо, прва жртва пожара ове године страдала је 13. јануара у Новом Саду, поред Кванташке пијаце, када је у напуштеном складишту Улици Марка Миљанова (у којем често бораве бескућници) затачен леш млађе мушке особе. Сумња се да је несрећни човек палио ватру да би се угрејао и том приликом настрадао.
М. Вујачић
Напуштени објекти велики проблем
– Озбиљан проблем представљају напуштени објекти јер неретко у њима или уyерицама наиђемо на жртве пожара које су се грејале на импровизоване пећи. Такође, невоље могу настати због неисправне електроинсталације у кући или осигурача поправаљаних танким жицама „лицнама”. Исто тако, неки људи купују јефтине, неатестиране продужне каблове, а на њих укључују пећке – објашњава Клисура. – Често се дешава да грађани кварцне грејалице прекривају текстилним стварима које се лако могу упалити па су стога и опасне ако се тако одлажу. Такође, гасне инсталације би морале бити испитане, не сме бити цурења гаса, и нарочито, ако се уклони потрошни уређај, није довољно затворити вентил јер се он може лако случајно отворити, већ ваља ставити додатно чеп ради сигурности.
