Интернет преваре нису новост у нашој земљи. У студији МУП-а “Процена претњи од тешког и организованог криминала” наводи да су у Србији регистроване криминалне групе које су чиниле кривична дела преваре у области мобилне телефоније злоупотребом рачунарске опреме у сврху заобилажења званичних међународних рута телефонског саобраћаја. Користили су ВОИП 94 технологију за пријем долазног међународног саобраћаја преко СИМ картица телефонских прикључака домаћих мобилних оператера и тако остварили противправну имовинску корист, а на штету мобилних оператера у Србији. У појединим случајевима се опрема коришћена за извршење ових кривичних дела налазила ван наше земље, а криминалне групе су чинили углавном страни држављани.
У Србији су препознати различити модуси интернет превара који прате трендове развоја ове појаве у свету, предочава се у студији МУП-а. Имовинска штета која је последица ових превара значајно угрожава стабилност финансијског тржишта у Републици Србији, а посебно су угрожени грађани, као и мала и средња предузећа, којима је неретко угрожен и наставак пословања.
„Нигеријске преваре“, као модус интернет превара, откривене су и у Србији, и то у свим варијантама: нуђењем награде за одређене активности, нуђењем лаких прилика за зараду и пословних понуда, пресретањем електронских порука и изменом њихових садржаја након чега оштећени уплаћују новац на рачун извршилаца кривичних дела мислећи да се ради о пословном партнеру.
МУП предочава да у Србији највећи проценат превара везан је за наручену а неиспоручену робу преко аукцијских сајтова и онлајн продавница. Забележене су и интерне преваре у електронском окружењу које чине запослени ради остваривања имовинске користи или наношења штете послодавцу.
- Обављајући свакодневне активности, у могућности су да податке о пословању предузећа као и о клијентима злоупотребе у личном интересу - наглашавају у полицији. - Врло често, запослени присвајају новчана средства која су им поверена у раду, приказујући лажне чињенице о пословању. Кривичним делима у вези с преварама путем Интернета погодује чињеница да се на Интернету може пронаћи велики број различитих јавно доступних података, што уз недостатак безбедносних мера, како у државном сектору, тако и у корпорацијским мрежама представља фактор ризика када је реч о крађи идентитета српских држављана.
- Извршиоци кривичних дела која подразумевају крађу и злоупотребу идентитета јесу како појединци, тако и криминалне групе. Појединци најчешће прибављају податке о идентитету, углавном држављана земаља ЕУ и САД, дистрибуирају их путем тајних форума заинтересованим лицима која самостално или као чланови криминалне групе врше кривична дела злоупотребљавајући прибављене податке. Овај проблем је, с појавом дигиталног идентитета у Србији, постао још већи, и сада су угрожени не само појединци већ и финансијски сектор и друштво у целини.
Лажно се представљајући као легитимни пословни корисници, чине преваре на штету пословних партнера причињавајући им велике финансијске штете. Ефекти злоупотребе се манифестују кроз материјалну штету, како оштећеног привредног субјекта, тако и пословног партнера чији је идентитет злоупотребљен (нарушавање пословног угледа, раскидање уговора, изгубљена добит од пословања, пропуштене пословне шансе на тржишту).
Посебан ризик представља велики број незапослених лица с великим техничким знањем које може бити злоупотребљено и за извршење ових кривичних дела. С друге стране, велики број корисника интернета није упознат с претњама које постоје у дигиталном окружењу, а један број привредних субјеката не поседује адекватну заштиту информационих система, што може изазивати озбиљне застоје у раду, а понекад и престанак пословања.
Ризик произилази и из могућности ангажовања лица спремних да, за новчану надокнаду, своја техничка знања ставе на располагање појединцима и криминалним групама, преко интернет форума са рестриктивним приступом. На овим форумима, њима су нуђене различите врсте података, међу којима су најчешће продавани малициозни софтвери намењени крађи података с рачунара (рачунарски вируси), различити туторијали за фишинге, алати за фишинг, услуге убацивања СЉЛ ињекција у базе података, као и различити подаци о платним картицама и корисничка имена и лозинке за различите сервисе.
М. Бозокин
Повећана опасност
- Извршиоци кривичних дела из области електронског пословања на интернету наставиће истраживање слабости и пропуста система контролисаних од стране државе и приватног сектора. Пораст броја комерцијалних сервиса на интернету, као и њихова доступност, у Србији ће довести до пораста броја превара у електронском окружењу и веће изложености потенцијалних жртава извршиоцима превара - упозоравају из МУП-а.
