Током 2020. заплењено је више од милион појединачних доза лекова, што је двоструко више у односу на 2019., када је заплењено пола милиона. Годину дана раније, односно у 2018. години, српски цариници су запленили око 200.000 комада лекова.
Из Управе царина непрестано указују да кријумчарење свих врста роба наноси велику штету држави, али када је реч о шверцу медикамената, поред материјалне штете, кључно је питање угрожавања здравља и безбедности људи који купују и користе лекове за које не постоји никаква документација као потврда њиховог квалитета и исправности. Лекови који се кријумчаре могу представљати озбиљну опасност, не само по здравље, већ и по живот људи који их употребљавају, јер не пролазе инспекцијске контроле квалитета и здравствене исправности.
Управа царина настоји да стане на пут свима који су, ради профита, спремни чак и на то да свесно угрозе нечије здравље и живот, а постигнути резултати сведоче да су им српски цариници озбиљна препрека.
Једна од интересантнијих заплена догодила се почетком децембра на прелазу Хоргош, када су цариници у сарадњи са полицијом, спречили покушај кријумчарења лекова сакривених међу коришћеним алатом, као и испод седишта у једном комбију.
Прекршај је откривен када је на ред за контролу на улазу у земљу пристигао комби ‘’опел виваро’’ мађарских регистарских ознака, за чијим је воланом био држављанин Србије (43). На питање шта има да пријави, возач је цариницима рекао да у комбију има само свој мајсторски алат. Међутим, детаљном контролом товарног дела у коме се заиста налазила гомила употребљаваног алата, пронађено је и 84 кутије разних лекова са готово 2.000 појединачних доза у ампулама и таблетама. Реч је о лековима за имунитет, сагоревање масти и регулисање хормона раста (‘’Глутатион ТАД’’, ‘’Цленбут’’ и ‘’Генотропин’’), чија је вредност процењена на више од 730.000 динара.
Како се у путничком промету преко границе могу носити лекови искључиво за личну употребу и то у количини која је неопходна за уобичајену терапију, што овде свакако није случај, против путника ће бити покренут прекршајни поступак пред надлежним судом.
Наши цариници често стају на пут и шверцерима психоактивних лекова. То показује и случај из октобра прошле године, када је на Хоргошу откривено 9.000 таблета „Џанаџ“-а , којим је био напуњен кофер једног путника аутобуса београдских регистарских ознака, који је саобраћао на релацији Београд-Будимпешта.
Искуства цариника говоре у прилог томе да избор робе која се кријумчари зависи искључиво од тога колики профит се може остварити на разлици у цени и да ли за том робом постоји потражња.
Прави бум, последњих година, је бизнис са лековима за потенцију јер је на њима зарада дупло већа, а ризик много мањи. Због тога се све чешће траже начини како да се илегално транспортују на наше тржиш.
Цариници су половином децембра, у сарадњи са полицијом на Хоргошу запленили једногодишњу доза камагре ‘’за пријатеља’’, односно око 350 доза, коју је један путник спаковао у пртљаг.
Прекршај је откривен када се за контролу на излазу из земље пријавио македонски држављанин (53), који је био за воланом ‘’мерцедеса’’ чешких регистарских ознака. На уобичајено питање цариника да ли има нешто за пријављивање, одговорио је да са собом носи само лични пртљаг. Међутим, у једној од торби са гардеробом, која се налазила у пртљажнику возила, цариници су пронашли око 50 кутија препарата за потенцију ‘’Камагра Орал”. Путник који се нашао у прекршају правдао се цариницима да камагра није његова, већ да је реч о пошиљци коју је повезао пријатељу који живи у Чешкој.
Само десетак дана раније, заплењено је око 20 килограма турског средства за потенцију ‘’Мацун‘’. Детаљним прегледом је најпре иза сувозачког седишта пронађена једна торба напуњена кутијама познатог турског средства за потенцију на бази меда ‘’Тхемра Епимедyмлу Мацун’’, а потом, у пртљажнику, и кофер испуњен истим препаратом. Укупно 289 кутија са по шест кесица оралног гела за потенцију, чија је вредност процењена на готово 6.000 долара.
Подсећамо, лекове у Републику Србију могу увозити искључиво овлашћени дистрибутери јер је рече о роби која захтева посебне услове чувања и транспорта.
Дубравка Николић
